24.11.2020 Horeca oprema

20 vinskih univerzuma snažnog identiteta! Predstavljamo vam Italiju kroz vinske regije!

Promocija italijanskih vina u okviru V nedelje italijanske kuhinje u svetu

Dvadeset regiona i dvadeset sasvim specifičnih vinskih univerzuma snažnog identiteta. Italiju od severa do juga odlikuje poseban diverzitet i bogatstvo gastronomskog i vinskog nasleđa, kakvo se retko sreće na drugim mestima.
Između Alpa i Jadrana smeštena je regija Friuli Venecija Đulija, najpoznatija po izvrsnim belim vinima od sorte friulano. Ovde se, u izuzetno povoljnoj klimi za nastanak svežih, iskričavih vina, sade i bele sorte – pino griđo, malvazija, šardone…ali i refosko, pinjol i skjopetino od kojih nastaju karakterna crvena vina.
Veneto je jedan od glavnih motora razvoja italijanskog vinarstva, sa učešćem od čak 19 procenata u ukupnoj proizvodnji. Najuglednija tradicionalna vina Veneta su trijumvirat iz Verone – soave, valpoličela i bardolino. Penušavi, nepretenciozni proseko, koji poslednjih godina doživljava eksploziju prodaje širom planete, glavni je izvozni adut Veneta.
Planinski teren regije Trentino-Alto Adiđe uticao je na lokalne vinare da u svakom pogledu daju prednost kvalitetu u odnosu na kvalitet: čak 85% vina ove regije pravi se u DOC apelacijama. Lako i vedro crveno vino od sorte skjava najveći je adut Alto Adiđe, dok su u Trentinu od šardonea prave izuzetni penušavci nastali klasičnom metodom.
Najmnogoljudnija i ekonomski najmoćnija regija Italije, Lombardija, ponosi se nekim od najboljih penušavaca Evrope, koji nastaju u oblasti Franćakorta i kojima danas drevna sorta erbamat donosi nenadmašni dah svežine. U oblasti Oltrepo Paveze prave se izvrsna vina od pino nera (pino noara), a na severu Lombardije nastaju eterična, suptilna vina od sorte nebiolo, pravljena u sasvim specifičnom lokalnom stilu.

Otmena vina slavne Toskane

Pijemont je u svetu najpoznatiji po slasnom muskatnom penušavcu poznatom po imenu asti, sa „tiražom“ od više od 80 miliona boca godišnje. Regija čuvena po veoma visokom kvalitetu vina uspešno neguje i razvija proizvodnju vina iz legendarnih apelacija Barolo i Barbaresko, oba od sorte nebiolo, i koja spadaju u najbolja vina Apenina.
Malena regija Vale d’Aosta pravi manje od jednog procenta italijanskih vina, i u njoj se pretežno prave vina od sorti nebiolo, sira i pino noar. Ipak, najzanimljivija vina regije nastaju mudrom upotrebom manje poznatih sorti kao što su peti ruž i prije blan.
Ligurija, uzan pojas tla uz samo more, veoma je zahtevan teren za vinarstvo. Ovde se, ipak, prave dobra vina, naročito u oblasti Sink Ter, grupi ribarskih naselja iznad kojih se, na strmim terasama, od antičkih dana prave vina od sorti kao što su bosko, albarola i vermentino.
Regija Emilija-Romanja sve je zanimljivija poznavaocima vina, zahvaljujući stalnom rastu kvaliteta. U Emiliji preovladavaju vina od sorte lambrusko, koja se u svetu najčešće prodaju u polusuvom izdanju, dok u samoj Emiliji najradije piju suva vina od ove sorte. U Romanji se vina mahom prave od sanđovezea, čuvene sorte koja vuče korene baš iz ove oblasti, kao i od belih sorti trebijano i albana.
Slavna Toskana jedan je od najpoznatjiih vinskih regiona sveta. Ovde je nastao spoj neopisive lepote prirode, renesansnih gradova na čelu sa moćnom Firencom, izvrsne klime i, pre svega, ogromne posvećenosti i ambicije toskanskih vinara. Otmena toskanska crvena vina, koja se prave u DOCG apelacijama Kjanti, Brunelo di Montalćino, Vino Nobile di Montepulćano, Karminjano i Morelino di Skansano spadaju među najbolja vina Starog sveta, a ono što Toskana nudi posetiocima spada u sam vrh globalnog vinskog turizma.

Vina iz Umbrije na papskoj trpezi

Pitoma jadranska regija Marče najpoznatija je po belim vinima, a naročito onima od lokalne sorte verdikio, nazvane po zelenkastom prelivu u vinu. Danas se od ove sorte prave karakterna, izražajna bela vina, sve bolja iz berbe u berbu.
Kada bi srednjovekovne pape poželele belo vino, na trpezu bi im donosili vina iz Umbrije, a Gabriele d’Anuncio nazvao je vina ove regije „suncem u boci“. Vino orvieto, koje se mahom pravi od sorti grešeto i trebijano, danas se, za razliku od doba renesanse, pravi sa niskim sadržajem šećera, a sorta grešeto mu i dalje daje izraziti voćni karakter. Jedan od lokalnih vinskih kurioziteta je i slatko vino Santo napravljeno od polusuvih bobica sorti grešeto i malvazija.
Prostrana regija Lacio odgovorna je za oko 3 procenata italijanske proizvodnje vina, a najpoznatija vinarska oblast ima verovatno i najneobičnije ime na svetu – Est!!! Est!!! Est!!! di Montefjaskone. Ime je nastalo u srednjem veku, po izrazu oduševljenja jedne visoke crkvene ličnosti koja je degustirala lokalna vina. Dobra vina ovde se prave i danas, naročito belo vino od sorti trebjano toskano, malvazija i trebjano đalo.

Regija Abruco najčešće budi asocijacije na vina od sorte montepulčijano: pod čuvenim imenom Montepulčijano d’Abruco godišnje se proda gotovo sto miliona boca godišnje. U ovoj regiji prave se i izvrsna bela vina od sorte trebijano, a pravu renesansu doživljava sorta pekorino, aktuelni favorit u restoranima i vinskim barovima širom Italije.
Mala regija Molize, nekada deo oblasti Abruco, na osunčanim padinama između Apeninskih planina i Jadrana neguje po obimu skromno, ali vrlo kvalitetno vinarstvo. Bela vina prave se od trebjana i pino griđa, a crvena, baš kao kod većih suseda, od montepulčijana i sanđovezea.

Kampanija je bila dom najpoznatijem vinu Rimskog carstva

Drevna Kampanija u antičko doba bila je dom najpoznatijem vinu Rimskog carstva – mitskom falernskom vinu. Kampanijski vinari veoma su svesni obaveze koju nameće istorijsko nasleđe i trude se da prave izvrsna vina od starih sorti – aljaniko, „barolo juga“, na prvom je mestu u ekosistemu kampanijskog vinarstva, a tu su i greko di tufo, falangina, fijano…
Pulja je, sa 16 procenata ukupne proizvodnje vina u Italiji, sama po sebi vinski gigant koji se diči i kvantitetom i dugom vinskom tradicijom: vina iz ove regije su se u doba Rimljana izvozila širom civilizovanog sveta, a i renesansni vladari bili su impresionirani poletnim i raskošnim crvenim vinima koja se danas prave od bombino nera, primitiva, aljanika, sanđovezea, salentoa, negroamaroa…
Suv, planinski i pomalo okrutan predeo regije Bazilikata pokazao se tokom istorije kao odličan za vinarstvo: u ovoj regiji koja proizvodi manje od 1 odsto italijanskih vina prave se, pre svega od sorte aljaniko, neka od najboljih vina juga Italije.

Sicilija je jedan od najdinamičnijih vinskih regiona sveta

Vrela Kalabrija odlikuje se velikim mikroklimatskim razlikama između pojedinih teroara, što omogućava obimom neveliku ali stilski šaroliku proizvodnju vina. Dominiraju crvena sorta galjopo i bela sorta greko, a najpoznatija apelacija je Ciro DOC gde se mahom prave puna crvena vina snažnih tanina i jake voćne arome.
Sicilija je danas jedan od najdinamičnijih vinskih regiona Italije i sveta. Nekada poznata po slatkim, muskatnim vinima i po legendarnom marsala vinu, Sicilija danas proizvodi suva crvena i bela vina izrazito modernog stila. Vulkanska vina sa Etne danas su izuzetno popularna u svetu, a naročito ona od sorte nerelo maskaleze.
Sardinija, koja u ukupnoj italijanskoj proizvodnji učestvuje sa 2 procenta, najviše vina proizvodi u oblasti Kampinjano, severozapadno od Kaljarija, gde se prave vina od sorti kanonau, malvazija, muskat, nasko….Na severozapadnoj obali Sicilije prave se vrhunska bela vina od sorte vermentino. Poznati muskat sa ovog ostrva može biti miran ili penušav, ali je uvek sladak.

Ovaj tekst je deo promotivne on-line kampanje o italijanskim vinima, u okviru V Nedelje italijanske kuhinje u Srbiji, u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, u saradnji sa Ambasadom Italije.

AUTOR: SVETISLAV STOJANOVIĆ

IZVOR: ICE/ITA

FOTO: ICE/ITA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije