Šampanjac
21.01.2021 Beverage

„Brzo dođite – ja pijem zvezde!” Mitovi i istine o šampanjcu!

Legenda kaže da je francuski monah Dom Perinjon kada je prvi put probao šampanjac rekao: „Dođite brzo, ja pijem zvezde“. Istina je da se radi o reklamnoj kampanji za šampanjac iz devetnaestog veka. I nije ovo jedini mit.

Dom Perinjon (ni)je bio prvi

Mit da je šampanjac prvi proizveo francuski monah Dom Perinjon toliko je popularan da je postao istina. Perinjon se u devetnaestoj godini zamonašio u oblasti Šampanj, gde je dobio zaduženje da nauči proizvodnju i skladištenje vina, a nakon toga i da se reši mehurića u njemu, koji su se javljali u procesu refermentacije. Pošto nije uspevao, odlučio je da proba rezultat svog neuspeha i – tako je rođen šampanjac.
Međutim, istina je manje uzbudljiva. Nedaleko od Šampanje, tačnije preko Lamanša, engleski naučnik Kristofer Meret je 1660. godine prvi otkrio kako je moguće, pomoću šećera, napraviti mehuriće u vinu.

Vin du diable

U početku su boce šampanjca doslovno bile smrtonosne. Zbog mehurića bi lako eksplodirale, pa je logičan i tadašnji naziv – Vin du diable (Đavolje vino).  Za oblik flaše kakav danas znamo zaslužan je Georg Kristijan fon Kesler. Naime, polovina njegove prve berbe bila je uništena kad je jedna flaša eksplodirala i izazvala lančanu reakciju koja je smrskala čak 4.000 flaša. Rešenje je pronašao u staklari „Buhlbach” u Švarcvaldu, gde je dizajnirana flaša nazvana Buhlbacher Schlegel, koja je mogla da podnese pritisak karbonizacije te omogući ravnomerniju raspodelu pritiska. Rešenje je bilo udubljenje na dnu flaše. Do 1856. godine, duvači stakla izrađivali su 40 ovih flaša na sat, kako bi zadovoljili potražnju za šampanjcem. Do 1909. godine, fabrika je proizvela oko 100 miliona flaša, kada je zatvorena i pretvorena u muzej, danas otvoren za turiste koji žele da zavire u ovaj deo istorije.
U zavisnosti od toga preferirate li slađi ili suvlji ukus, možete birati šampanjac po sledećoj skali: ekstra vinski, vinski (najčešća varijanta), ekstra suvi, suvi, polusuvi i slatki.
Na kraju, da zaključimo debatu zvanu „ko je bio prvi”. Dom Perinjon i Kristofer Meret su gotovo u isto vreme, različitim metodama, došli do istog otkrića. A istina? Istina je u… šampanjcu!

wronski šampanjac

Rečnik mehurića

Muselet (Muzle): Žica koja drži čep.
Plaque de Muselet (Plak du Muzle): Metalna pločica koji se nalazi između muzlea i čepa. Obično je brendirana s logotipom proizvođača.
Mousse (Mus): Pena šampanjca.
Collerette (Kolret): Venac mehurića koji se formira nakon što se šampanjac sipa u čašu.
Punt: Udubljenje na dnu flaše.

Šampanjac u brojkama

3 SORTE grožđa koriste se za izradu šampanjca: pinot noir, meunier i chardonnay
49 MILIJARDI mehurića ima u jednoj flaši šampanjca od 750 ml, a to je nešto manje od 1/5 zvezda koliko ih ima na Mlečnom putu
6 PUTA treba okrenuti muzle da biste ga skinuli
39,9 km/h NAJVEĆA je izmerena BRZINA čepa prilikom otvaranja
40 FLAŠA od 750 ml stane u najveći šampanjac na svetu – Melchizedek

AUTOR: SVETISLAV STOJANOVIĆ

FOTO: NEALE COUSLAND / Shutterstock via Guliver i RUBIN

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije