24.03.2023 Drink

Sestre Nataša i Sonja iz vinarije Verkat: “Naš grašac je omaž Fruškoj Gori”

Sestre Nataša i Sonja Vrkatić su za vrlo kratko vreme visoko pozicionirale etikete vinarije Verkat. Prvo, sa unikatnom malvazijom, a zatim sa fenomenalnim grašcem.

“Vino u flaši je kao dokaz jedne godine, spakovano sve što se samo tada i samo na tom mestu desilo”

Prezime Vrkatić potiče iz mesta Berkasovo kod Šida gde je rođen otac junakinja ove priče. U zapisima sa kraja 18. veka u popisu stanovništva se spominje Vujica Verkat kojeg u sledećem popisu nema i umesto njega se pojavljuje prvo Veketić, a zatim Vrkatić. I taj prvi Vrkatić je plaćao porez u vinu. Danas tri sestre Vrkatić nastavljaju istim putem.
Legenda kaže da su Nataša, Sonja i Ivana, tri sestre iz ljupkog mestašceta Čerević blizu Novog Sada, sedele na moru, pile malvaziju i u suton dana se zapitale: zašto naša malvazija ne bi dobila flašu kakvu zaslužuje. I bi učinjeno. Proteklo je malo vode Dunavom, a vinarija Verkat više nije bila egzotična pojava na domaćoj vinskoj sceni. Danas se više niko ne pita i ne čudi otkud Nataša i Sonja (odnedavno i Ivana) u vinarstvu. Sestre Vrkatić su za vrlo kratko vreme pozicionirale svoje etikete u segmentu svežih belih, prvo sa unikatnom malvazijom, jedinom sa Fruške gore, a zatim sa fenomenalnim grašcem.
* Koliko mi je poznato vaš otac je igrom slučaja pronašao zasad malvazije, kupio vinograd i proizvodio vino za sopstvene potrebe. Sada, kada se osvrnete na detinjstvo i odrastanje, pretpostavljam da niste imali izbora već da vino (p)ostane vaš poziv, a malvazija vaša lična karta.
Tačno tako. To je bila jedna srećna slučajnost, pronaći taj zasad, i ona nas je odredila. Iako smo išle nekim drugim putevima i bavile se, a i dalje se bavimo i drugim stvarima, kada je došao momenat odluke, ta odluka je bila laka. Uostalom, ako je pitanje da li ćemo sačuvati nešto što nas veže, mesto koje nam je drago i vinograd koji je nekome predstavljao ostvarenje dugogodišnjeg sna, odgovor je više nego jasan.

“Baš zbog manje sunčeve toplote nego na Istri, mi našu malvaziju malo kasnije beremo“

* Malvazija je jedino vino koje je dalo ime grožđu, a ne obrnuto. Puno priča je vezano za njeno poreklo, pa je možda i najinteresantnija sorta, a samim tim i vino. U čemu se krije posebnost vašeg vina i kako biste ga opisali. I u čemu je razlika između istarskog i fruškogorskog sunca?
Istarsko sunce ima more i kamen da mu pomognu, ali mi zato imamo Dunav. Blizina reke omogućava termoregulaciju i takođe refleksiju sunca koja doprinosi sazrevanju. Zato se kaže da se grožđe pored Dunava greje sa dva sunca. Vino mora nositi pečat podneblja sa kojeg dolazi. Naša malvazija je ušuškana u blagoj kotlini, što je možda malo neobično, s obzirom da vinogradi traže dobru provetrenost i više vole otvorene prostore. Takođe, nisu baš presrećni kada ima previše vegetacije u okolini. Međutim, ta kotlina i vegetacija doprinose stvaranju mikroklime koja omogućava sorti naviknutoj na mnogo veće temperature i sunce da opstaje i da se razvija, te sa vinogradarskog aspekta mi nemamo gotovo nikakvih problema sa zdravljem grožđa i prinosom u ovom zasadu. Mi smo obnovile vinograd kalemima dobijenih od vinograda koji je tu rastao od 1957. godine, naviknutim već na ovo podneblje i prilagođenom uslovima. Baš zbog manje sunčeve toplote nego na Istri, mi našu malvaziju malo kasnije beremo, i čekamo malo više slasti u grožđu, ali zato imamo jako lepe kiseline i interesantnu strukturu.
* Vinogradarstvo je ekstremno neizvesno i veoma uzbudljivo. Svaka sorta, kao i svaka godina je drugačija. Sigurno je stresno gledati u nebo i pitati se da li je ono gradonosni oblak?
Jeste, veoma. Ali, to je sastavni deo poljoprivrede. Nikad niste sigurni kako će vas prirodni uslovi lepo iznenaditi i nagraditi neke godine. Valjda se moraju i iskupiti ponekad (osmeh). Neizvesnost je ono što čini ovaj posao onakvim kakav jeste. U njoj je lepota proizvodnje vina. Vino u flaši je kao dokaz jedne godine, spakovano sve što se samo tada i samo na tom mestu desilo.
* Pravite vino isključivo od sopstvenog grožđa. Čak ste jednom prilikom izjavile da imate više vinograda nego što pravite vina. Koji su vam trenutni kapaciteti?
Mi trenutno obrađujemo 7,5 hektara vinograda, sa planom sadnje da se ti kapaciteti prošire do 10 hektara u sledećih 5 godina. Proizvodimo, u zavisnosti od godine, 15 do 20 hiljada litara vina. Voleli bismo da naša proizvodnja poraste do 35.000 litara vina godišnje u sledećim godinama, ali da se tu i zadrži.

“Marko Kostić je naš vinogradar, ali pre svega, porodični prijatelj“

* Uvek ističete timski rad vaše vinarije, a o vinogradaru Marku Kostiću uvek govorite emotivno i sa puno respekta.
Da, trudimo se uvek da naglasimo da je ovo zajednički poduhvat. Kada smo krenuli, bile smo nas dve i Božidar, naš zet kao podrumar i, naravno, Marko. Mala ekipa koja je radila sve vrste poslova. Usput smo se malo uozbiljili i napravili malu podelu rada, ali u osnovi, naš pristup je i dalje isti. Sve se radi zapravo zajedno. Marko je neko ko je u velikoj meri zaslužan zašto se bavimo ovim, on je naš porodični prijatelj, vinogradar koji je odrastao u sremačkim vinogradima, koji je brinuo o zasadu malvazije svih ovih godina i od njega smo puno naučile.
* Prepoznaju vas po malvaziji, ali vi proizvodite i grašac koji je na Fruškoj gori svoj na svome. Uspeli ste da ga vratite u život i da zaboravimo svu kiselost rizlinga.
Hvala na tom komentaru. Velika je nepravda učinjena grašcu proizvodnjom tih rizlinga, koji su nam svima ostali u sećanju. Grašac je sorta sa velikim potencijalom za zaista fina vina. Tako da nam je veoma drago što Fruška gora polako vraća grašac kao sortu koja je ne samo ampeleografski, već i kultorološki i istorijski deo ove planine. Za nas je grašac omaž Fruškoj gori i imamo izuzetan motiv da od njega pravimo vino kakvo zaslužuje.
* Treće vino je roze od sorte muskat hamburg. Da li ono zaokružuje vašu priču u bliskoj budućnosti?
Roze koji proizvodimo je takođe tipičan za naš kutak Fruške gore, i zato smo i odlučile da ga proizvodimo baš od sorte muskat hamburg. Što se tiče budućnosti, u planu su pre svega crvena vina, a nadamo se i nekoj pogodnoj godini, kakvom penušavcu ili oranžu. Ima prostora svakako za nove vinske poduhvate.
* Ovo pitam svakog vinara. Nema veze sa proizvodnjom, više sa vašom intuicijom. Možete li mi reći da li uopšte razmišljate o tome koji tip ljudi voli crvena, koji bela, a koji roze vina?
Možda nije u pitanju tip ljudi, verovatno je više ko ste u tom momentu. Ono što je najbitnije je da je izbor iskren, koji god da je. Različiti dani se uparuju sa različitim vinima, i možda treba biti otvoren, pa će se naći i savršena kombinacija.

„Ako imamo grožđe za malo svežije vino, tako ćemo ga i oblikovati“

* Kako odlučujete posle kog vremenskog perioda će se grožđe naći u flaši. Koja će vina biti sveža, koje će sorte duže ležati…?
Kod nas sve zavisi od godine i grožđa. Postavimo neki okvir, ali sve zavisi od mnogo faktora, te se on vremenom menja. Naša vina uglavnom duže odležavaju u inoxu, i tokom tog perioda puštamo ih da sazrevaju, pazimo ih i probavamo. U jednom momentu kad smo zadovoljni kažemo sad je vreme, i to je to. Polako i sa strpljenjem. Vinu treba vremena i to mu morate obezbediti. Što se tiče stila, i on je baziran na godini. Ako imamo grožđe za malo svežije vino, tako ćemo ga i oblikovati. A, ako nam godina dozvoli više strukture, na tome ćemo raditi. Uvek sve kreće od grožđa, i ono se mora poštovati.
* U kom trenutku ste shvatile da je vinarija i dalje užitak, ali da ste prerasli okvire i da ste od “one dve male lujke koje prave malvaziju”, kako su vas neki nazivali, postali jedna od najboljih vinarija u Srbiji?
Prošla godina je zaista bila neverovatna i moramo priznati da je jako značajno dobiti priznanje za svoj rad. Da znate da niste nešto zaludno radili, da je vaš trud napravio nešto dobro. Međutim, vinarstvo nije kratka trka i još je dug put pred nama. Razni izazovi i razne godine dolaze. Ali mi se tome radujemo, i trudićemo se da nam uživanje u ovom poslu uvek ostane prioritet.

„Treba pogoditi savršen spoj i trenutak da se kupac i vino pronađu“

* Kako ste zadovoljni prodajom vaših vina? Koliko sarađujete sa restoranima i hotelima i kako doći do vašeg vina?
Kao što rad u vinogradu zahteva pažnju i posvećenost, tako je i sa prodajom vina. Morate biti prisutni, otvoreni za nove poduhvate. Prodaja vina je posebna kategorija, jer svako vino koje se nađe na tržištu je dobro i tehnološki ispravno, i svakim danom ih ima sve više, samo treba pogoditi savršen spoj ili savršen trenutak da se kupac i vino pronađu. Imamo priliku da biramo gde će se naći naša vina i jako smo zadovoljni u kom pravcu se razvija taj deo priče.
* Za kraj ne mogu, a da krajnje pristrasno, ne spomenem spoj umetnosti, istorije, poljoprivrede i rock ‘n’ rolla. Od čega su sazdane sestre Vrkatić?
(Osmeh) Interesantno pitanje. Od svega pomalo, moglo bi se reći. Ne samo nas dve, već i svi ljudi u našem kolektivu su svestrani, i imaju svašta zanimljivo da ispričaju i ponude. Sve te stvari koje nas interesuju i koje su nam važne u životu doprinose Verkatu da bude ovakav kakav jeste. Možda naše obrazovanje i interesovanja koja dolaze iz polja humanistike, društvenih nauka i umetnosti su dodala malo boje ili širine u pristupu koji imamo prema ovoj vrsti posla. Uostalom, vino je mnogo više od pića, tako da savršeno paše u tom spoju.
* Ipak, moram još jedno. Veselo. Kako gledate na pivopije? Imaju li oni šanse kod sestara Vrkatić?
Svi smo mi pomalo i pivopije, ali to je tajna (smeh).

AUTOR: SVETISLAV STOJANOVIĆ

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije