Nauka potvrdila: Uz decibele gosti brže jedu i piju!

Sve je više restorana koji skidaju plej-liste sa laganim džezom ili ambijentalnom muzikom i sada goste bombarduju žešćim tonovima prema generacijskim i žanrovskim afinitetima. Za to postoji i naučno opravdanje.

Zašto je poželjna muzika u restoranima: Uz decibele gosti brže jedu i piju!

Kategorija „nivo buke“, koja se posljednjih godina pojavljuje u sve više kritika restorana, nadopunila je dosadašnje kriterijume, koje obično uključuju ambijent, preporučena jela, vinsku kartu, raspon cena, radno vreme, rezervacije i pristup osobama sa invaliditetom. To nije slučajno, jer je nivo buke danas postao jedan od bitnih elemenata na temelju kojih gosti biraju restoran koji će posetiti.

Verovatno ste i sami primetili da restorane sve češće biramo po tome koliko su bučni. Oni koji tihu muziku i prigušeni ton razgovora doživljavaju kao dosadnu uštogljenost, odabraće življe restorane sa glasnom muzikom različitih žanrova, dok će onima kojima nije do nadglašavanja sa hitovima i bučnim društvima koji za susednim stolovima slave rođendane radije rezervisati neko mirnije mesto. Nažalost po ove druge, savremena restoranska svetska scena se sve većim delom okreće casual diningu, odnosno opuštenijoj atmosferi koja privlači mlađu klijentelu, što uglavnom znači – bučnijim restoranima.

Svetski trendovi stižu do nas

No, sva ta iskustva prikupljena izlascima u domaće restorane uskoro će nam postati nedovoljna. Naime, vladajući trendovi u svetu ubrzano se valjaju i prema našoj restoranskoj sceni. A za sve nisu krivi samo lokalni mentaliteti, već, pomalo iznenađujuće – i dizajn i nauka.

Mnogi moderni restorani sa drvenim podovima, ogoljenim stolovima, visokim plafonima i sa mnoštvom prozora, gde ništa ne sprečava da se zvuk razigrano odbija od svih tvrdih površina, savršena su bučna kutija. Dodamo li tome otvorene kuhinje iz kojih se prenosi dodatna buka, živi restoranski bar i sve češći nastupi DJ-eva, dobijamo polukoncertnu atmosferu. Takvi restorani su u ludo postpandemijsko doba počistili mnoge otmene restorane sa teškim zavesama, tapaciranim stolicama, debelim tepisima i stolnjacima. Dakle, sa svim elementima koji umanjuju buku u prostoru.

„Vlasnici restorana znaju da se na buku uglavnom žale gosti stariji od 65 godina, jer se u toj dobi gubi oštrina visokofrekventnih zvukova što ometa razumevanje govora. Osim toga, niskofrekventni zvukovi pozadinskog žamora i buke, kao i basovi u muzičkoj podlozi, izuzetno su neprijatni, čak i za mlađe osobe“, pojašnjava fenomen Mark Ross, profesor audiologije sa Univerziteta Konektikat.

GOSTI NOVOG DOBA TRAŽE ENERGIJU

Opušteni, savremeni restorani, u koje je na velika vrata ušla pop i rok muzika, povukla je za sobom i druge lokale koji ne pate od akustičkih mana čistog savremenog dizajna. Sve je više restorana koji zamenjuju fajlove sa laganim džezom ili ambijentalnim plej listama i sada goste bombarduju žešćim tonovima prema generacijskim i žanrovskim afinitetima.

„Primetili smo da rok muzika bliska profilu gostiju jednostavno opušta ljude i odlazak u fine dining restoran ne čini više uštogljenim događajem, već ga pretvara u uobičajeni izlazak“, tvrdi jedan konsultant restoranskih lanaca.

Slično njemu, mnogi vlasnici restorana uopšte ne misle da je buka u restoranima loša stvar, jer glasnoću restorana ne doživljavaju kao buku, već kao stepen uzbudljivosti mesta. Naime, gosti novog doba traže energiju, glasnu muziku i dobre vibracije.

Zašto je glasna muzika, koja ujedno podstiče i glasniju konverzaciju što rezultuje opštom bukom, odjednom postala trend u barovima i restoranima? Možda se kod nas radi samo o privlačenju mlađe publike ili preslikavanju stranih ideja, ali za one koji u svetu kreiraju takve trendove sve se svodi na profit – i to onaj na naučnoj podlozi. O tome svedoče tri glavne teze.

Prva nam kaže da bučni restorani privlače više ljudi. Vlasnici objekata su, iskustveno došli do zaključka da se bučniji restorani percipiraju kao življi, popularniji i uspešniji. Danas ima sve manje ljudi koji su spremni družiti se u tihim prostorima, pa ukoliko se izlazi i zbog hrane i pića, odabiraju se zabavna, uzbudljiva mesta koja pulsiraju energijom. Dakle, zaključak broj jedan: bučna mesta su atraktivnija.

Druga teza se tiče arhitekture i dizajna koja govori da savremeni dizajn potencira buku. Pojam opuštenog obedovanja u restoranima danas podrazumeva stolove bez stolnjaka, gole zidove i podove bez tepiha. Rezultat: bez prisutnosti tkanina na stolovima, zidovima i podovima nema apsorpcije zvuka, tako da on nesmetano skače od poda do plafona i dolazi ravno u naše uši.

GLASNA MUZIKA „OPIJA“

Ako je prva teza iskustvena, a druga se temelji na zakonima fizike, treća – naučno proverena – kaže da nas glasna muzika „opija“. Te je činjenice većina nas, zahvaljujući disko klubovima, zabavama i ritualnom (glasnom) slušanju muzike na kućnoj hi-fi liniji, itekako svesna. Šta to tačno znači u kontekstu hrane i pića, naučnici modernog doba su proverili i u „bolničkim uslovima“.

Naime, još sredinom 80-ih, istraživači američkog Univerziteta Ferfild su utvrdili da ljudi pri jelu ubrzavaju žvakanje za gotovo jednu trećinu ukoliko pritom slušaju glasnu i brzu muziku. Odnosno što je muzika glasnija i bržeg ritma – brže se i jede. Takođe, jedna francuska studija završena u leto 2008. otkrila je da muškarci, uz muziku jačine 72 decibela, jedno piće u proseku popiju za 11 i po minuta te da, poveća li se glasnoća na 88 decibela, to isto piće popiju za 7 i po minuta. Ritam ubrzanja verovatno delom zavisi i od povećanja ambijentalne energije, ali je i posledica sve većih poteškoća u razgovoru, što za rezultat daje da je lakše piti negoli razgovarati.

Zaboravimo li na trenutak na slow food pokret koji zahteva mir i višesatnu posvećenost jelu i prebacimo se na polje narodskih restorana, postaćemo svesni da vlasnici restorana za ovu uzročno-posledičnu vezu između glasne muzike i brzine konzumiranja hrana znaju odavno. Neki lanci popularnih američkih restorana razvili su i posebne, računarski kontrolisane, plej-liste koje se vrlo lako menjaju i prebacuju u brži ritam ukoliko su stolovi u lokalu popunjeni, pa ih treba brže osloboditi za sledeće goste. Ako ste odmah pomislili da gosti jedu brže da bi pobegli od buke, jako ste daleko od naučno dokazane istine.

Naime, u Americi, u doba nakon terorističkog napada 11. septembra, teoretičari popularne kulture tvrde da je zapadni deo čovečanstva zajahao na novom trenudnu opuštene, neformalne, pa i raskalašne urbane estetike. Ljudi više ne vole tiha mesta, jer izgledaju pusta. A, ako izgledaju pusta, neće dobro poslovati.