„Žene u ugostiteljstvu se doživljavaju kao slabe i neprikladne za zahtevan posao“

Žene u ugostiteljstvu, hteli mi to da priznamo ili ne, još uvek nisu ravnopravne sa muškarcima, mada se situacija znatno popravlja iz godine u godinu.  Jedna od sagovornica na ovu temu je i Jelena Martinović, dama koja je svojim radom, znanjem i sposobnošću zaslužila da se nađe u samom vrhu ugostiteljske scene Srbije.

„Žene u ugostiteljstvu se tretiraju drugačije, čak i ako to nije namerno“

„Istina je da se žene i dalje suočavaju sa izazovima u restoranskoj industriji; mnogi od izazova su izazvani neutemeljenim predrasudama, ali promena dolazi“, kaže Jelena Martinović, generalni menadžer restorana Legat 1903, koja je tokom svoje karijere obavljale brojne odgovorne poslove u vrhunskim restoranima širom Evrope i Azije.
„Bezbroj puta sam se našla u konferencijskim salama punim muških direktora i menadžera, a neretko sam bila jedina žena. Zbog nedovoljne zastupljenosti na takvim sastancima sam dovodila u pitanje i svoju prisutnost. Žene se tretiraju drugačije, čak i ako to nije namerno. Od nas se često traži da služimo kao ‘lice’, a ne kao neko ko rešava izazove i donosi odluke. Žene se doživljavaju kao slabe i neprikladne za zahtevan posao. Zbog toga muškarci unutar industrije napreduju brže od jednako sposobne žene. Nije krivica isključivo na muškarcima, iako postoji percepcija da smo mi prisutne samo privremeno. Potrebna je promena razmišljanja koja se mora dogoditi i kod muškaraca i žena. Muškarci nam moraju dati priliku, a mi se ne smemo sramiti fizičkih aspekata posla samo zato što smo žene“, dodaje Jelena.

„Činjenica je da svaki pol, svaka religija, nacionalnost ili uloga ima drugačije izazove“

Tokom svoje karijere Jelena Martinović je živela i radila na Bliskom istoku, Londonu i Francuskoj i kako sama kaže, bilo je to izazovno putovanje i neverovatno teško steći ime, kada ste okruženi nekim od najboljih menadžera u industriji. Zanimalo nas je da li, kao žena menadžer, ima problema sa uspostavljanjem autoriteta u svojoj radnoj sredini.
„Čim sam postavljena na ovo radno mesto, pretpostavljam da me se smatra stručnjakom, a samim tim i autoritetom. Uspostavljanje autoriteta se može izvesti na različite načine: kažnjavanjem za samozadovoljnost, novčanim kaznama za loš učinak i sličnim represivnim merama. No, na ovaj način ljudi se ne mogu naučiti da vole svoj posao, da budu strastveniji i inovativniji. Nemojte me krivo shvatiti, naši kuvari su neverovatno talentovani. Oni su umetnici, ali nisu dovoljno poštovani u našoj industriji. Moramo shvatiti da su njihova jela odraz njihove priče. Na menadžeru i uslužnom timu je da prenese ovu priču gostima sa istim stepenom strasti i harizme na koji to čine naši chefovi“, priča ova energična žena i poručuje: „Činjenica je da svaki pol, svaka religija, nacionalnost ili uloga ima drugačije izazove. Na nama je kako ćemo to prevladati. Kao žena nikada se nisam takmičila sa muškarcima, ali ni sa ženama. U stalnom sam takmičenju sa samim sobom i kada se osvrnem gde me je to dovelo, apsolutno sam sigurna da ova filozofija funkcioniše“.