Priče iz kafane: Srbija se iz Brkine kafane ne može izbaciti

Naš dragi kolumnista Hadži Jovan Mrđenović, posetio je kafanu “Kod Brke” na Srebrnom Jezeru, koja je stasala u teškim vremenima ali vrednim radom i slogom porodice odolela nedaćama i postala hram ugostiteljstva ovog divnog kraja.

Hram ugostiteljstva Srebrnog jezera

Prelepom Srebrnom Jezeru kumovao je doktor Žarko Basara izgovorivši: “Kad se ujutru budim i bacim pogled na jezero, ono treperi i presijava se kao tek istopljeno srebro”. Izuzetno lepo ime koje baš pristaje ovom mestu.
Srebrno Jezero udaljeno je 100 km od Beograda. To je zapravo veštačko jezero koje su stvorile dve brane od rečnog rukavca. Dugačko je 14 km i u proseku 300 m široko. Voda je čista i obiluje ribom. Nekada su tu lovljeni amuri i tostolobici od 40 kg. Jezero se gradilo neverovatnom brzinom. Vikendice i vile nicale su od prvog dana dok su se vlasnici nadmetali čija će vikendica i okućnica bolje izgledati, tako da se danas stiče utisak kao da ste u nekom austrijskom ili švajcarskom odmaralištu. Ulice su čiste i lepo održavane. Ugostiteljsko turistička ponuda je izvanredna. Mnogo kafića, kafanica i restorana pružaju raznovrsnu ponudu. Smeštajni kapaciteti su brojni i po cenama pristupačni za svačiji džep.

Danas smo na Srebrnom Jezeru u kafani pomalo arhaičnog imena “Kafana kod Brke”.
“Mnogo mi je žao što se ne sećam mog pradede Miodraga Živkovića. Na žalost svih nas preminuo je relativno mlad, u 64-oj godini života, 1990 god. Volela bih da sam mogla da ga pitam šta ga je navelo da davnih 60ih da pokrene sopstveni biznis i u to vreme postane preduzetnik?”, ovo je žal Dubravke, izuzetno simpatične ćerke sadašnjeg glavnog i odgovornog rukovodioca u kafani “Kod Brke”, Dragiše Jovića zvanog Brka.
Nadimak je dobio od predaka. Dubravka sa suprugom Dušanom pripada četvrtoj generaciji vlasnika porodičnog posla. Peta generacija već stasava. Dubravkina ispovest dalje teče ovako:

Prva kafana je otvorena u Seoskom domu

“Kroz razgovor sa svojim dedom Zvonimirom saznala sam da je pradeda Miodrag bio čovek ispred svog vremena, hrabri vizionar. Kad se vratio iz rata u svoje selo bio je predsednik mesnog odbora i poslovođa u prodavnici. Zatim dolazi na ideju da otvori strugaru i tu ideju realizuje ’68 god. Uzeo je u zakup lokal koji je pripadao ‘Seoskom domu’ i tu otvara svoju prvu kafanu. Tako je sve počelo. To ipak nije zadovoljilo sve njegove ambicije te se seli sa porodicom u Veliko Gradište u kom je sazidao kuću sa lokalom u kom otvara kafanu krajem ’70 god. Tada počinje svoj potpuno privatni posao“.
Kafana “Srbija kod Brke” postaje omiljeno mesto okupljanja sladokusaca i meraklija iz cele Jugoslavije. Ubrzo je stigla uredba da se iz naziva izbaci ono “Srbija” tako da je od tada pa do danas ostao naziv “Kod Brke”. Porodica ’92 godine kupila je plac na obali Srebrnog Jezera na čuđenje opštinara premda u okolini ničeg još uvek nije bilo. Upravo na tom mestu, ’94 god. Otvorili su kafanu “Kod Brke”. Gradili su je u vreme neviđene inflacije i besparice. Međutim, složna porodica može sve! Shodno tome kad je bilo posla porodica je pokrivala sve radne pozicije. Najverniji član ekipe je konobar Dragan Bogosavljević koji se u kafani zaposlio davne ’84 god. Dirljiva priča o vernosti. Srebrno Jezero otkrila je sportska i intelektualna elita. Počele su da niču kuće a ljudi su uživali u plivanju i pecanju. Pravljeno je po meri čoveka, videćemo koliko će to potrajati…

Sedim u kafani i čekam Brku. On je rastrzan na sve strane. Težak je i obiman posao kafanski. Spremačica fajtalicom umiva biljke kojih ima u izobilju. Sa ozvučenja dopire diskretna muzika 60ih i 70ih godina, Otis Reding, Eta Džejms, Solomon Bark… Koliko je lepo čekati bilo koga u ovakvom ambijentu, po cenu da taj neko uopšte i ne dođe. Počeli su da pristižu i gosti, lepi, mladi i pristojni ljudi. Priča se o poslu, planovima… život buja. Oni su puni elana i životne energije, bore se za svoje mesto pod Suncem. Kako je mladost lepa kao pojava, kako je naivna i nevina. Imam dilemu kao Milovan Danojlić u njegovoj zabranjenoj knjizi “Brisani prostor”. Ako im sad kažem sve ono što mislim, biće to za njih suviše rano. Ako im to kažem sutra, biće beznadežno kasno.
Kafana se ispunila do poslednjeg mesta. Mom stolu prilazi lepotica za kojom vape naslovne strane svetskih časopisa. Pita me da li je slobodna stolica? “Naravno, slobodna je i ova pored”, odgovorio sam uz osmeh. I svoju stolicu bih joj ustupio da je bilo potrebe. I onda se ljudi pitaju koji je razlog da čovek drži kafanu?! “Kod Brke” sam po stoti put našao taj smisao.

Nema mesta mrzovolji i nervozi

Najzad, pojavljuje se Brka. Veseo, nasmejan, kao da je upravo stigao iz salona za masažu. Ni traga mrzovolji i nervozi. Čovek baš ume da se nosi sa problemima. Priča mi šta je sve stigao od jutros i štqa ga sve čeka do kraja dana.
Zove Vladika, zove profesor Šćepanović, Patrijarh dolazi na večeru. Brka to prima k’znanju uz dežurni osmeh. Dolazi profesor Šćepanović, penzioner, veliki stručnjak i doktor, koji je, kako kažu, mnogima pomogao u životu. Jedan šarmantan čovek, vinar, vlasnik jedne vinarije, hedonista i čovek od akcije. Za njega penzija je izgleda samo novo radno mesto. To ga drži u dobrom zdravlju i raspoloženju. Kafana “Kod Brke” sponzorisala je mnoge sportiste i sportske kolektive. Veliko Gradište imalo je prvoligaša u odbojci. Naš selektor Slobodan Kovač je iz ovog kraja. Fotografije sa sportistima i viđenim ljudima krase albume Brkine porodice. Svi su ovde dobrodošli.

Na meniju ove znamenite kafane možete naći sve specijalitete srpske tradicionalne kuhinje. Od raznovrsnih predjela, supa, čorbi, ribe i jela sa roštilja. Gosti kažu da je sve izuzetno ukusno. Lično sam često pri povratku iz Grčke svraćao u ovu kafanu na krmendle za koje tvrdim da su, bar za mene, najbolje u Srbiji. U više navrata jeo sam i gurmansku pljeskavicu, šarana, smuđa, soma i sve je bilo perfektno. Ovo je svakako mesto koje treba posetiti. Kafana poseduje i desetak komfornih apartmana sa pogledom na jezero. U kafanu ulazi kurpulentan, straiji čovek i seda za naš sto. Brka ga predstavlja “Ovo je moj otac Zvonko.” Upoznao nas je Brka i odmah negde otišao.

Deda Zvonka pritiska žal zbog propadanja braničevskih sela

Na svu sreću! Zvonko, čovek od 78 godina je toliko elokventan i raspoložen za priču. Sve ovo što budete pročitali dragi čitaoci, saznao sam uglavnom od Brkine ćerke Dubravke i fantastičnog sagovornika deda Zvonka koji je sa ambicioznim sinom sagradio ovu kafanu. Pričali smo o svemu i svačemu. Deda Zvonka pritiska žal zbog propadanja sela braničevskog okruga. Otišao narod u Pečalbu. Velelepne kuće zvrje prazne. Na sve strane znaci propadanja. Ovaj, bogati kraj, ima sve manje svadbi i krštenja a sve više sahrana. Mladih je sve manje a i oni se spremaju za odlazak. Tešimo se uzajamno i ako utehe za sad nema na vidiku. Ostavlja me deda Zvonko uz izvinjenje: “Znate, subota je, moram na groblje.” Dobro je da se u Srbiji bar mrtvi poštuju.

Spremam se da napustim ovaj hram ugostiteljstva. Čeka me put po kiši i sumornom vremenu. U tom trenutku u kafanu ulazi nova grupa mladih i nasmejanih ljudi. Nada se ponovo vraća i tako u krug. Ta deca su naše najveće blago. Bahati svet bezočno ih krade. To je naša sudbina stotinama godina. Izvinite, možda je ovo suviše tužna priča ali takav nam je život. Popijte nešto, biće vam lakše.