Milan Zarić, Destilerija Zarić: „Vratili smo rakiju na mesto koje joj pripada“

Milan Zarić, vlasnik Destilerije Zarić priča o svojim počecima, o odrastanju uz kazan koje ga je opredelilo da se bavi ovim poslom. nakon deset godina rada tvrdi da je dug put pred njima, ali da je flaša, konačno, do pola puna

„Ulaganje u destileriju je bilo izazov u kojem smo uspeli“

Pre deset godina Milan Zarić je odlučio da investira u destileriju “Povlenka”. Destilerija je bila u stečaju, pogoni zapušteni, proizvodnja i prodaja skoro obustavljeni… Milan je tada sa puno entuzijazma odlučio da to tako više ne bude. Duboko je verovao u svoj uspeh, naravno kao i svaki početak imao je svoje prirodne prepreke, ali su Milan i njegov tim sa velikim strpljenjem i upornim radom uspeli da ih savladaju.
* Koliko ste uložili, jeste li strahovali za investiciju, čemu ste se nadali i da li su vam se očekivanja ispunila? Da li se isplatilo?
Ulaganje u Destileriju za nas je pretstavljala izazov, kako u proizvodnom tako i u finansijskom smislu. Velika finansijska sredstva uložena su u renoviranje, adaptaciju i modernizaciju destilerije, kako bi se ona dovela do željenog nivoa. Sa druge strane proizvodnja i prodaja jednog takvog proizvoda kao što je rakija, bila je za nas novina. Slobodno mogu reći – veliki izazov. Rakija je tada bila podcenjena, pa nas je čekao dug i mukotrpan put. Kako nas, tako i naših kolega proizvođača da rakiju vratimo na mesto koje joj pripada. Prvo u našim krajevima. Onda i na svetskom nivou. Dug put je pred nama, ali konačno, flaša je do pola puna.
* Mogli ste da uložite i u druge fabrike ali ste ipak izabrali ovu iz Kosjerića… Zašto? Tradicija? Geografija? Zavičaj?
Veliki sam patriota, a posebno lokal patriota. U našem kraju rakija se „peče“ pod obavezno. Ja sam kao i moji drugari iz detinjstva praktično odrastao uz kazan. Uvek me je zanimala modernizacija tradicionalnog načina proizvodnje. Kako da na najfiniji mogući način modernizujemo proizvodnje, a opet sačuvamo tradicionalni pečat. Taj pečat daje dušu proizvodu kao što je rakija.

„Logično je bilo da ‘Kraljica’ bude naslednica ‘Povlenke'“

* Rakija „Kraljica“, naslednica nekad čuvene „Povlenke“, jedna je od retkih naših, ne samo rakija već proizvoda uopšte, koja nosi etiketu zaštićenog geografskog porekla. O čemu to govori?
Oduvek nam je bila želja da jedan od naših proizvoda nastavi tradiciju čuvene Povlenke. Logično je bilo da to bude rakija šljivovica koju smo mi nazvali “Kraljica” s obzirom da je Kosjerićki kraj poznat po gajenju autohtonih sorti šljiva. Strogo kontrolisan proces od strane ministarstva poljoprivrede od samog sastava zemljišta prinosa ili roda autohtonih šljiva, načina proizvodnje do samog finalnog proizvoda govore nam o zaštićenom geografskom poreklu
* Otkako je Destilerija Zarić počela sa radom velika količina voća, naročito malina iz kosjerićkog i ariljskog kraja, umesto da u izvoz ide kao sirovina, odlazi kao gotov proizvod. Koliko je to važno?
Važno je za sama gazdinstva koja se bave uzgojem maline da imaju siguran plasman i cenu i da ne zavise od izvoza koji je nestabilan iz godine u godinu. Obzirom da je naš kraj poznat po proizvodnji izuzetno kvalitetne sorte maline Vilamet i Miker dobijamo najkvalitetniju aromu koja karaktreriše ovo božansko voće za razliku od drugih sorti koje nisu tako karakteristične na mirisu i ukusu.
* Koliko je prisustvo Destilerije Zarića značilo za lokalnu privredu, koliko ljudi zapošljavate i koliko voćara-koopernata imate u Kosjeriću i okolini?
U samoj Destileriji je stalno zaposleno 25 ljudi jer je sam koncept proizvodnje automatizovan. Što se tiče voćara kooperanata pored Kosjerića ima ih oko četrdesetak po celoj Srbiji. Šljivu i malinu oktkupljujemop iz okoline Kosjerića, kajsija iz Miokovaca, dunja iz Selevca, Zaječara i Leskovca, Višnja iz Oblačine, kruška iz okoline Zaječara. Obzirom da se autohtone sorte šljiva polako gube i primat se daje novonastalim sortama u pregovorima smo sa našim kooperantima iz Kosjerića da podignu nove zasade požegače, trnovače i crvene ranke koje dokazano daju najkvalitetnije šljivovice.

„Srpska rakija može postati svetski brend“

* Koliko godišnje proizvedete rakije i koliko od te količine ode za izvoz?
Proizvedemo oko 250 hiljada litara od čega za izvoz ode preko 40%.
* Američko tržište je dosta specifično, ali ste vi uspeli da se kvalitetom za relativno kratko vreme probijete među srpskom i balkanskom populacijom. Šta je sledeći korak, da li planirate prodor među autentične američke kupce?
Ulazak na tržište SAD predstavlja poseban izazov sam za sebe. Prvenstveno zbog papirologije i standarda koje je bilo potrebno usaglasiti. Što se tiče prodaje, imali smo puno poveranja u naše distributere, koji su, ispostavilo se, uradili sjajan posao. Takođe, naši ljudi koji žive van granica Srbije, umeju da prepoznaju i da cene kvalitet proizvoda.
* Vaš konjak od šljive „Kralj“ prvo je takvo piće na tržištu. Otkud ideja za jedan takav eksperiment?
Idejni tvorac “Kralja” je naš tehnolog Marko Ljekočević, i taj projekat i tehnologija proizvodnje konjaka predstavlja njegov doktorski rad. Mi smo, kao Destilerija sa velikim poverenjem podržali tu ideju. “Kralj” je jedinstveno piće. Postupak proizvodnje “Kralja” je donekle sličan proizvodnji francuskog konjaka, ali bazna sirovina nije grožđe, već šljiva i to ona autohtona – trnovača. “Kralje” je proizvoden od vina šljiva tipa Pruvin, koje je dobijeno kupažiranjem vina od tri sorte šljiva i to vina trnovače, vina crvene ranke i vina požegače. Sva količina šljive je ručno obrađena. Ručno je izvađena koštica kao pri mašinskom.
* Vaša „Nirvana“, rakija kruškovača, prošle je godine na čuvenoj Briselskoj selekciji izabrana među 10 najboljih žestokih pića na svetu. Malinovača „Opsesija“ je na istom sajmu dobila zlatnu medalju. Koliko je bilo teško probiti se među toliko čuvenih svetskih brendova sa jednog relativno malog tržišta kakvo je Srbija, sa jednim relativno nepoznatim pićem, kakva je naša rakija?
Prilikom proizvodnje rakije, kontinuirani i sveobuhvatni kvalitet za nas je imperativ. Ne odstupa se od kvaliteta zarad kvantiteta. Kada se tako posvetite poslu ili proizvodnji vaš kvalitet i rad će se prepoznati.
* Šta Vam kažu stranci na tim sajmovima, kakav je njihov doživljaj rakije?
Rakija je za strance egzotično piće, uglavnom imaju ideju o čemu se radi. Porede je sa drugim jakim alkoholnim pićima koje su imali priliku da probaju tipa viski, tekila ili votka. Komentari su zaista više nego pozitivni.
* Može li srpska rakija postati svetski brend, šta treba da se desi da bi do toga došlo?
Zaista verujemo da srpska rakija može postati svetski brend. Kao što sam i rekao, potreban je sveobuhvatni i kontinuirani kvalitet koji se postiže modernizacijom proizvodnje, sa jedne strane, dok sa druge moramo održati tradicionalni pečat, te insistirati na odležavanju u buradima, koji rakiji daju dušu!

Zlatne medalje

Na prestižnom svetskom takmičenju u Briselu za 2021. godinu, Spirits Selection by Concours Mondial de Bruxelles – The United Nations of Fine Spirits zlatne medalje osvojile su tri rakije Destilerije Zarić – Nostalgija (rakija od dunje), Magija (rakija od kajsije) i ponovo Nirvana (rakija od kruške).