Pétrus 1961. Legendarna berba vrhunskog merlota

Berba iz 1961. godine je bila izvrsna za sva vina iz Bordoa, iako su ona sa leve obale bila za gutljaj raskošnija. Međutim, za Pétrus ova berba je postala

Pétrus 1961.

Sve što dolazi iz prirode ima posebnu vrednost. I ma koliko se moderna civilizacija trudila (i uspevala) da je uništi i obezvredi, svaki put kada dođemo do granice opstanka ljudske rase, počnemo trezvenije da razmišljamo o svom odnosu ka prirodi.

U hijerarhiji plodova prirode, vino zauzima vrlo visoko mesto. Po nekima, čak i najviše. Vino ima svoju mitsku, kulturnu i religijsku dimenziju. Još su antički pisci govorili ako je vino proizvod bogova, pa uz svaku ispijenu čašu, i mi postajemo bogovi. A od svih vina, najviše božanske raskošne dubine, radosti i prirodne transfuzije krvi sadrži Pétrus, po mnogima najkvalitetniji merlot koji su ljudske ruke stvorile.

Svaka berba je priča za sebe, ali ona iz 1961. godine je prva među jednakima. Lako je bilo biti dobro vino u Bordou te 1961. godine. Berba je bila univerzalno izvrsna, iako su vina sa leve obale Garone za gutljaj bila raskošnija od onih sa desne obale. Možda najbolji primer za to je Latour iz 1961. godine. Međutim, za Pétrus, ova berba je postala legendarna.

Pétrus nije oduvek bio veliki, čak ni u Pomerolu. Prvi put je prepoznat 1837., ali je bio relativno neupadljiv sve do dvadesetog veka, da bi u godini završetka drugog svetskog rata dospeo na „naslovne stranice“. Berba iz 1945. godine je očarala vinske kritičare i ujedno zacementirala partnerstvo koje će Pétrusu obezbediti status svetske zvezde.
Porodica Arnaud je bila vlasnica Pétrusa, ali udovica hotelijera iz Liburna, gospođa Edmond Loubat je od 1917. godine počela kupovati deonice, da bi 1945. godine postala jedini vlasnik. Prva odluka joj je bila da porodici Moueix da ekskluzivna prava distribucije i prodaje. Ovaj tandem je odredio budućnost vina time što su se složili da ono zaslužuje veće priznanje i značajniju poziciju na tržištu. Da bi to i postigli zunačajno su podigli cenu i to je počelo da daje rezultate.

Iako su svi bili uvereni da se berba iz 1945. godine ne može tako lako ponoviti, bilo je potrebno samo dve godine da se svi razuvere. Godina 1947. je bila spektakularna za Pétrus kojem je reputacija rasla koracima od sedam milja. Probijene su sve barijere, ceo svet je pričao o ovom čudu iz Bordoa, da bi 1949. godine bio poslužen na venčanju tada princeze, a sada kraljice Elizabete sa princom Filipom. U isto vreme, sa one strane bare, Pétrus je postao miljenik Kenedijevih. Zašto se onda berba iz 1961. godine smatra legendarnom?

Grožđe jeste bilo vrhunsko, vino takođe, ali to je bila poslednja berba Edmond Loubat koja je te godine preminula, pa vino iz 1961. ima posebnu sentimentalnu vrednost za vinske kolekcionare. Pored toga to je jedina berba koja se u periodu od 35 godina od 1947. do 1982. godine smatra savršenom. Iako se vino iz 1982. godine smatra jednim od najvećih vina svih vremena, ono je od uticajnog kritičara Roberta Parkera dobilo samo 96 bodova. Vino iz 1961. godine je dobilo maksimalnih 100 bodova, a Parker ga je opisao kao čisto savršenstvo, neverovatan gutljaj i javnosti ga je predstavio kao čašu maslaca od kikirikija, prošaranu slojevima kafe i višanja umotanu u Valrhona čokoladu. Prvo probanje je bilo obavijeno velom sumnje jer je Parkeru vino obezbedio izvesni Hardi Rodenstok koji imao nekoliko gafova sa verodostojnosti njegovih boca. Parker je napisao da je uveren da je probao „pravu stvar“, te je i drugim dvema bocama Pétrusa iz 1961. godine dao maksimalnih 100 poena.

Parkerovo oduševljenje je delio i Nil Martin koji je ovo vino probao 2016. godine dajući mu 99 bodova.
„Koliko god banalno zvučalo, to je u osnovi bio ukusni zreli Pétrus zapanjujuće lepote, vino koje jasno izražava svoju starost, berbu i mesto na kojem je rođeno“, rekao je Martin.

Sada kada smo utvrdili da se radi o vrhunskom vinu, postavlja se pitanje gde se može nabaviti i koliko para se mora izdvojiti za jednu bocu. Pronaći ga neće biti lako i po poslednjim informacijama postoji samo 27 ponuda za Pétrus iz 1961. godine. Cena na globalnom proseku je 10.850 dolara, i ako pomislite da je visoka, ona je ekvivalent otprilike čaši i po Leroy Musignya. Švajcarska je zemlja u kojoj ćete proći jeftinije, pa ga Arvi nudi za 6.971, a Top Wines za 8.091 dolar. Cru World Wine ga prodaje u Londonu, Hong Kongu i Singapuru, a cena se kreće od 9 do 11 hiljada dolara. U postojbini Pétrusa u ponudi je devet flaša, počevši od ponude Vins Grands Crusa od 10.860 dolara.
Ako je sve ovo malo previše za transfuziju Pétrusom, možete nabaviti pola flaše za probu za manje od 4.000 dolara, ili možete probati slično dobru, ali manje poznatu berbu iz 1970. godine. Ne samo da ova berba ima višu ukupnu ocenu kritičara od berbe iz 1961. godine, već je i znatno pristupačnija, sa globalnom prosečnom cenom od 3.692 dolara. Negde između je i berba iz 1998. godine sa procečnom ocenom od 97 poena, sa globalnom prosečnom cenom od 5.109 dolara. Ako su ove cene previše za vas, imajte na umu da je pred ovim 61-godišnjakom blistava budućnost i svake naredne godine ćete morati izdvojiti mnogo više od 1.500 dolara za deci ovog nektara.

Samo tri loše godine

Vinska regija Bordoa prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Apelacija Pomerol se nalazi na desnoj obali estuara Žironda, vinograd se prostire tek na 11,5 hektara, a zadnjih pola veka je u vlasništvu porodice Moueix. Pedesetih godina prošlog veka 20% zasada je bilo grožđe sorte Cabernet Franc i taj procent se godinama smanjivao: Od 2011. godine se u vinogradima sadi isključivo Merlot. Vinova loza u ovom nazivu zasađena je pedesetih godina prošlog veka pa je prosečna starost oko 65 godina. Godišnja proizvodnja se meri brojkom od 30.000 flaša, a ukoliko bi se desila loša godina koja nije na nivou renomea ovog vina, nije se ni puštala u prodaju. To se desilo samo tri puta i to 1956, 1965. i 1991. godine.

Plava glina čini Pétrus jedinstvenim

Šta čini Pétrusov teroar unikatnim? Odgovor je zemljište od plave gline, jedinstveno u svetu na kojem su zasađeni vinogradi na 40 metara nadmorske visine. Površina ovog zemljišta u Pomerolu je oko 20 hektara, a Pétrus je jedinstven po tome što se ceo vinograd od nepunih 12 hektara nalazi na vrhu tog zemljišta, dok susedni vinogradi imaju samo mali deo plave gline u zemljištu. Glina je toliko tvrda da korenje može ići do dubine od 80 santimetara, tako da se grana sa strane kako bi došla do hranljivih materija i vode. Dodatna vrednost ove gline je visok procenat gvožđa što znatno utiče na kvalitet vina, a i daleko bolje zadržava vodu, tako da je loza zaštićena tokom sušnih letnjih meseci.

Mikrokllima Pomerola je takva da obiluje značajnim padavinama u proleće i na jesen. Vinogradari pomno prate grozdove da ne bi došlo do truljenja, a u Pétrusu preduzimaju ekstremne mere opreza, pa se angažuju i helikopteri koji iznad vinograda isušuju vlagu iz vazduha.

Večnost na nepcu

Pétrus je bogato i snažno crveno vino puno aroma i ukusa. Na nosu se osećaju crne trešnje, šljive, kupine sa dodirom anisa i lavande. U ustima osećamo vino sa srednjim do dobrim telom koje nepce ispunjavavaju brojnim slojevima plavog, crnog i mirisnog voća, koje su uravnotežene cvetnim profilima ljubičice, tartufa, tamnog kakaa i začinjene vanile. Odlikuje se zrelim i finim taninima, večan je na nepcu, a završava se sa dugotrajnim mineralnim finišom. Pétrus s godinama razvija veći deo svoje kompleksnosti, a preporučeno čuvanje boce je minimalno 15 godina, a starenje je ključ razvoja tercijalnih karakteristika. Bocu dobro odležalog Pétrusa treba dekantovati 2 do 4 četiri sata pre konzumiranja.