Vino Ribera del Duero, s razlogom zovu „španska Sonoma“

Ribera del Duero, s razlogom nazivana „španskom sonomom“, karakteriše se izuzetnim kvalitetom, ograničenom proizvodnjom i velikom inovativnošću. Na severu Španije, u srcu Kastilje i Leona, na nekih dva sata severno od Madrida, nalazi se Ribera del Duero. Ovi predeli, mešavina su različitog zemljišta, ekspozicije i nadmorske visine koja dostiže i 1000m. Iako je uticaj suve, sredozemne klime u celoj dolini Duera veoma osetan, upravo ta visina čini da vina koja nam dolaze iz nje imaju poseban karakter. Ponos regije je crna sorta grožđa tempraniljo, lokalno poznata kao tinto fino ili tinta del país.

Dušu vina oslikava teroar

Reč tempraniljo (šp. tempranillo) izvedena je od španske reči temprano, u značenju „rano“, jer najbolje opisuje godišnji ciklus ove sorte, koja pupi i sazreva ranije nego druge. Za razliku od tempranilja gajenog u njegovoj postojbini Riohi, udaljenoj 200 km na severoistok, grožđe u Riberi del Duero uživa na visinama, gde uspeva da dostigne punu zrelost, pritom sačuvavši kiseline i umeren nivo šećera.

Grožđe ima nešto deblju pokožicu

Oštro planinsko sunce učinilo je da tempraniljo u Riberi del Duero razvije nešto deblju pokožicu, a ona pak vinu daje intenzivniju boju i više tanina. Njegova vina su srednjeg intenziteta mirisa i ukusa crvenog voća, kao što su jagode, višnje i crvene šljive, dok se s vremenom, kao tercijarne, razvijaju arome kože, listova duvana, kao i kedrovine. Takođe, u zavisnosti od procesa vinifikacije, tempraniljo može dati elegantna, ali i veoma moćna vina.
Izuzetno dobro se slaže sa hrastom, u kom može provoditi duže vremenske periode. Ovu tehniku dugog odležavanja, ili kako u Španiji kažu „odgajanja“ u drvenim sudovima, još uvek primenjuju vinarije koje prave vina u tradicionalnom stilu, a kao rezultat tu su velika, dugovečna vina, koja s vremenom dobijaju na svojoj kompleksnosti.

Tinto Peskera iz 1982. godine je postiglo svetski uspeh

Sve do 1982. godine, uzgajivači su svoje grožđe uglavnom prodavali zadrugama, a one su pak od njega pravile rinfuzno vino. Mala grupa lokalnih uzgajivača, njih svega dvadesetak, uvidevši potencijal svoje zemlje, prijavila se za sticanje oznake porekla (Denominación de origen), i napravila vinsku revoluciju u Španiji. Među pomenutim vinarima, bio je i nedavno preminuli Alehandro Fernandes. Sa samo četrnaest godina, krenuo je iz rodne Peskere u ostvarenje svoga sna – da jednoga dana napravi svoju vinariju. I ne samo da je ostvario taj san, već je dostigao svetsku slavu kada je čuveni vinski kritičar, Robert Parker, njegovo vino, Tinto Peskera iz 1982. godine, nazvao „španskim Petrusom“.
Ribera del Duero, s razlogom nazivana „španskom Sonomom“, karakteriše se izuzetnim kvalitetom, ograničenom proizvodnjom i velikom inovativnošću. Zajedno sa kreativnošću, posvećenošću i talentom njenih vinara i vinogradara, teroar Ribere del Duero pretače se u bocu vina, jedinstvenog na svetu.

Dimljeno jagnje

A kada govorimo o vinu, teško je sasvim ga razumeti bez hrane i društvenih okupljanja oko trpeze. Od ovčjeg sira, intenzivnog i delikatnog mirisa, preko pečuraka, krvavice i supe od belog luka, kao tradicionalnog doručka seljana, uz koju se jeo hleb od prethodnog dana, pa do rečnih rakova. Ali, ipak, kulinarski pečat ovog regiona je jagnje staro najviše trideset pet dana, hranjeno isključivo majčinim mlekom i teško svega pet kilograma, dimljeno satima na tihoj vatri, u peći na drva.

MARIJA RADOVIĆ
predavač Udruženja somelijera Srbije – SERSA, specijalista za španska vina Ribera del Duero