Vranac Pro Corde, legendarno vino, od srca srcu!

Svaki autentični tekst, a posebno ona „prva ruka“, na temu „Vranca Pro Corde”, neminovno mora imati mnogo grešaka u kucanju. O „Vrancu Pro Corde” iz poštovanja valja pisati u stojećem položaju, što prirodno otežava kretnje po tastaturi.

Vranac Pro Corde, nakon prošlogodišnjeg srebra, ovenčan zlatom

Najveća boljka ovog velikog vina ujedno je i paradigma zapanjujućeg broja naših neuspeha na mnogim poljima. Nije to ni nedostatak znanja, logističke potpore, ni novca, manjka talenta, pa ni lenjosti… Naša najveća boljka je podrazumevanje. U koliko smo samo područja u samom svetskom vrhu, ali toga nismo svesni. Kao naše je i neće to niko razumeti… Kao da se takmičimo samo tamo gde nismo sigurni u uspeh, jer tako ne može da se propadne. E pa…
Na neki neobjašnjiv način, „Pro Corde” je zasigurno kaligrafski notiran u našem metabolizmu. Samo tako je moguće objasniti trijumf ovog mezimca „Plantaža” na mnogim internim „blajnd tejstinzima“ u konkurenciji mnogostruko skupljih takmaca. Podrazumevanju danas više mesta nema i ovaj najukusniji melem za srce u poslednje vreme sve više se takmiči na globalno važnim takmičenjima. Svaka čast Pjer de Kubertenu, ali zlato je zlato! Kada je prošle godine „Pro Corde” doneo srebro sa Decantera, najcenjenijeg svetskog vinskog takmičenja, smatralo se (s potpunim pravom) da je u pitanju fantastičan uspeh. Šta tek onda reći za ovogodišnje zlato?

Vranac Pro Corde je potekao iz džentlmenske vinarije

Vino iz samog svetskog vrha i dalje se prodaje po gotovo bagatelnoj ceni širom tog istog sveta. Postoji i za to objašnjenje. „Vranac Pro Corde” se većim delom (70%) proizvodi u inoksnim sudovima, dok je manjim delom (30%) „nastanjen“ dve godine i više u francuskim hrastovim bačvama. Dakle, mudar način proizvodnje u svakom smislu. Tako se lakše kreira i kontroliše mala magija s proantocijanidolom, kome se inače svako srce neizmerno raduje, što u preventivnom, što u terapeutskom smislu. Smanjeni su troškovi proizvodnje, pa je cena stoga prihvatljiva. „Plantaže” su džentlmenska vinarija, kojom vlada na neki način i duh misije činjenja. Sve što izađe pod njihovom etiketom vredi bar malo više nego što košta. U slučaju „Vranca Pro Corde” to je verovatno najizraženije.
I kao što se Novak Đoković posle svakog osvojenog trofeja vraća kući i igra s klincima iz komšiluka, tako će i „Vranac Pro Corde” nakon fantastičnog uspeha u Londonu ostati ništa manje skroman. Neće se „uzvezditi“ i višestruko poskupeti. Ostaće čvrsto na zemlji, pošto je iz te zemlje i potekao. Koreni su mu duboko u Ćemovskom polju, toj otelotvorenoj viziji nekih mudrih ljudi. Ostaće ovde za sve one koji ga vole i za one koji će ga tek upoznati. Ovim zlatom „Pro Corde” je zasluženo dobio status šampiona. A upamtite, vino je kao sumo rvanje – jednom šampion, vazda šampion!