SMART+ istraživanje: Promene navika u poseti ugostiteljskim objektima

Čini se da svi volimo da sednemo u kafić/restoran, da popijemo i/ili pojedemo nešto van kuće i da se u takvom okruženju družimo s prijateljima, porodicom ili kolegama. Ipak, to ne možemo da činimo u velikoj učestalosti i koliko nam je volja uglavnom zbog ne baš uvek sjajnih materijalnih prilika, a ova godina je sasvim specifična i zbog nove neprilike u vidu epidemije, čiji se kraj još ne može predvideti. Pokušavajući da razumemo promene u navikama i ponašanju ljudi koje je novo vreme donelo, pitali smo građane Srbije o navikama odlaska u ugostiteljske objekte sada, u odnosu na pre godinu dana (kada još nije bilo ni naznaka epidemije). Agencija Smart +  Research iz Beograda je tokom avgusta 2020. razgovarala sa 800 ispitanika, a uzorak je reprezentativan prema polu, godinama i regionu u kome oni žive.

Upola manje redovnih posetilaca restorana

Kao što je i očekivano, rezultati istraživanja pokazuju da naši građani daleko ređe odlaze u restorane sada nego što je to bio slučaj u isto vreme prošle godine. Zapravo, posete restoranima su prepolovljene među onima koji su bili česti posetioci. Njih 14,8% navodi da izlazi u restoran dva-tri puta nedeljno ili jednom nedeljno, dok je za prošlu godinu to reklo 30,2%. Isti trend je sa onima koji još češće borave u restoranima. Zatim, jednom u dve nedelje ili jednom mesečno u restoran odlazi 35,1% njih, dok je u istom periodu lane taj broj bio 34,7%. Sličan trend je i kod onih koji u tri ili šest meseci posete restoran. S druge strane, od prošle do ove godine veoma se povećao broj onih koji kažu da „nikad“ ne idu u restorane (sa 1,6% na sadašnjih 17,3%). Moguće je da su mnogi smanjili frekvenciju, ali i da su prestali da odlaze na ova mesta, a njihovo ponašanje svakako je uslovljeno načinom na koji su prihvatili situaciju s pandemijom. Reklo bi se da je velika većina slušala savete medija, stručnjaka i zvaničnika i primenjivala mere predostrožnosti.
Značajna mogućnost koju su određeni ugostiteljski objekti u novonastaloj situaciji prepoznali jeste da pripremaju i dostavljaju hranu na adresu, ugađajući tako značajnom broju onih čiji su motivi da „ne moraju da kuvaju kod kuće“ (svaki peti korisnik usluga restorana) ili da koristeći restoransku hranu probaju nešto što sami ne mogu da pripreme. Na ovaj način, kad nije potrebna tolika infrastruktura i konobari, ponuda bi trebalo da bude i mnogo pristupačnija, što bi otklonilo i kritike polovine posetilaca restorana koji kažu da su cene u restoranima visoke, kao i da se prečesto menjaju.

Opada i broj odlazaka u kafiće

Kao i s odlascima u restorane, s kafićima se desio sličan trend. Dok je najveća učestalost odlaska u kafiće protekle godine bila dva-tri puta nedeljno ili jednom nedeljno (čak 45,8% u ove dve kategorije zajedno), sada se učestalost pomerila ka kategorijama koje podrazumevaju nešto ređe odlaske – jednom mesečno i jednom u dve nedelje (1/3 u ove dve kategorije zajedno). Oni koji su u kafiće odlazili da se druže svakodnevno ili skoro svakodnevno – slično kao u slučaju restorana, prepolovili su posetu svojim mestima za kafu i druženje. U aktuelnoj situaciji, svaki deseti građanin je odustao od odlaska u kafiće.
Inače, najveći motiv odlazaka u kafiće jeste druženje (čak 81,5% navodi ovaj razlog), u opuštenom ambijentu, gde je lepše nego u kući, a navode i osećaj da su počašćeni – kad je kafa lepo servirana i poslužena od strane konobara.

55% ispitanika smatra da ugostiteljski objekti nisu prilagodili ponudu novim uslovima i merama

A kako će biznis uspeti da se nosi s novim izazovima? Da li će i na koji način oni koji se ugostiteljstvom bave na duži rok uspeti da prevladaju nedaće slabijeg poslovanja, budu inovativni i prilagode se novim uslovima? Sudeći prema dosadašnjoj oceni potrošača, mnogi nisu reagovali baš na pravi način, pogotovo gledajući na duge staze.
Velika većina potrošača misli da su se propisane mere protiv korone uglavnom poštovale ili delimično poštovale u ugostiteljskim objektima, a slično je i sa zaposlenima. Međutim, većina (njih 55%) smatra da ugostiteljski objekti nisu prilagodili ponudu novim uslovima i merama, da su zapravo povećali cene, a da je pritom kvalitet proizvoda i usluge opao, kao i da se veličina porcije smanjila, da mnogi nemaju mogućnost dostave i da više nemaju akcije (porodične pakete, happy hour, popuste za decu).
Tokom leta i rane jeseni, mnogi su izlazili u prirodu, pravili izlete, išli na vikendice, bazene i sl., a šta će se dešavati u duboku jesen i na zimu, kada počne hladnije vreme, kiša i sneg, kakva će biti pravila i kako će se ljudi ponašati? Treba sada raditi na građenju imidža i reputacije, a to će se preneti i na buduća bolja vremena, kada epidemija prođe. Prostor za poboljšanje ponude i usluge postoji, a jedan od zanimljivih predloga ispitanika jeste da ugostiteljski objekti naprave „svoje brendirane“ maske i za redovne posetioce.