Razglednice iz Furlanije! Trst je još uvek „naš“

Najpoznatiji grad ove regije je nekad bio predmet spora Italije i Jugoslavije i Meka za šverc ture. Danas u Furlaniji i Julijskoj krajini složno žive Italijani, Slovenci i Nemci. Takva je i kuhinja, složna i jaka

Razglednice iz Furlanije!

“Trst je naš”, bila je parola nakon Drugog svetskog rata tokom Tršćanske krize, kada je on pripadao Jugoslaviji. Naime 1. maja 1945. godine tenkovi Osme dalmatinske brigade pod komandom Petra Drapšina, ušlli su u Trst i sve do 12. juna su imali potpunu kontrolu nad gradom i taj period je u istoriji poznat kao “40 dana Trsta”. Kriza je trajala sve do 1947. godine, a tokom tog perioda JNA je čak oborila jedan američki avion koji je narušio vazdušni prostor Jugoslavije. Nakon mirovnog sporazuma u Parizu, 10. februara 1947. godine osnovana je Slobodna teritorija Trsta, a sukob je okončan 1954. godine, kada je deo vraćen Italiji, a deo je dobila Jugoslavija.
Trst, meni lično, nikada nije oduzet. I često mu se vraćam. Štaviše, to je prvi grad u Italiji (kao i verujem, većini koji su putovali kolima), koji sam posetio u životu. I, nekako mi je bilo logično da to bude prva destinacija koju ću posetiti nakon pandemije. Kako su se kapitalizam i šareni izlozi sa zapada odavno odomaćili, izgubila se i potreba za odlascima u Trst koji je u kolektivnoj memoriji ostao upamćen kao grad u kojem je Ponte Roso, pijaca na kojoj je cvetao šverceraj.

Caffe degli Specchi je obavezna stanica na trgu Unita d’Italia

Razglednice iz Furlanije! Trst je dugi niz godina bio glavna luka Habzburške monarhije

Trst se smestio u istoimenom zalivu, a danas u njemu živi nešto malo više od 200 hiljada ljudi, od čega dobar deo čine studenti. Od ostalih gradova u Italiji se razlikuje po austrougarskoj arhitekturi, s obzirom da je dug niz godina bio glavna luka Habzburške monarhije. U oktobru 2018. godine oluja Vaja pogodila je alpske šume Furlanije, sa vetrovima koji su duvali brzinom uragana. Za nekoliko dana oboreni su milioni stabala i tada se postavilo pitanje šta raditi sa njima da ne propadnu? Među brojnim projektima, onaj šefa Stefana Basela odnosio se na proizvodnju brašna sa korom smrče, inspirisan receptom protiv gladi iz prošlog veka. Kada sednete za sto u restoranu Il Fogolar u Udinama, chef Stefano Basello prvo servira svoj „pancor“, mirisni hleb sa spomenutim brašnom, idealan za premazivanje slanim puterom iz Karnije i pestom od masti sa komadićima dimljene slanine, aromom tipičnom za Timau, malu planinsku zajednicu koja se služi nemačkim dijalektom. Još jedan primer regionalne inicijative je izgradnja od nule Portopikola, seoceta izgrađenog u napuštenom kamenolomu sa željom da postane šik destinacija, poput Portofina ili Portočerva. Iz sela se pruža pogled na zaliv, dvorac Duino na zapadu, dvorac Miramare na istoku, a tu je i hrvatska obala.

Dvorac Miramare

Prva destinacija je centar Trsta i kanal Grande, daleko kraći od slavnog imenjaka u Veneciji. Na Piazzi del Ponte Rosso danas nema ni traga od trgovaca, samo kafići i restorani, a preko mosta korača Džejms Džojs, irski pisac koji je svoju dušu ostavio u Trstu. Na glavnom trgu Piazza Unita d’Italia se nalazi fontana Quattro continenti. Trg je ogroman, pa se neretko ovde održavaju koncerti svetskih zvezda poput Karlosa Santane ili Ajron Mejdena. Caffe degli Specchi je obavezna adresa kad se ovde nađete. Poslastičarska porodica Faggiotto je vratila prvobitni izgled ovom stogodišnjem kafeu i ubacila na meni senzacionalne čokoladne praline i unikatne poslastice. Sa gelatom u Italiji ne možete pogrešiti, ali mi smo se odlučili za đelateriju Gangemi. Em je najstarija u gradu, sa tradicijom od 1907. godine, em se nalazi na minut od Caffè degli Specchi.

Razglednice iz Furlanije! Meso caruje kod Pepija Slovenca

Okrepljeni, nastavljamo sa šetnjom i odjednom nam se ukazao veličanstveni Eataly. Ukratko, radi se o robnoj kući za hranu i iako je manja od one u Rimu savršeno je snabdevena. Jedina mana joj je da je prilično skupa. Gurmani će svoje zadovoljstvo pronaći u restoranu Savoy by Eataly, koji se nalazi u sklopu impozantnog hotela Savoia Excelsior Palace. Ako ste samo za aperitivo, tu je Le Rive bar s pogledom na zaliv.
Priča o gostionici Buffet da Pepi vodi na početak prošlog veka. Njen drugi naziv Pepi S’ciavo (Pepi Slovenac) jasno govori o rodoslovu ove gradske institucije. Za razliku od moderne slovenačke kuhinje koja se okrenula biljkama i siru, ovde caruje meso. Barena šunka, slanina, goveđi jezik, vratina i mnogi drugi delikatesi se pripremaju na tradicionalni način, pa ćete u jednom trenutku imati osećaj da se nalazite usred Bačke tokom svinjokolja.

Pitino se pravi od mešavine mesa divljači i kozletine ili ovčetine

Sličan jelovnik je kod Đovanija (Trattoria da Giovanni), u ulici S. Lazzaro. Tamo smo morali probati čudesnu mortadelu od preko 100 kilograma koja je zaštitni znak Đovanija. Osim mesnog arsenala, možete uživati u joti, tipičnoj supi ovog kraja. Zapravo se radi o varivu koje se pravi od crvenog pasulja, kiselog kupusa, krompira i šargarepe, sa kobasicama, slaninom i lukom. Jota je heavy, više i od Ajron Mejdena.
U severoistočnom delu grada nalazi se Antica Trattoria Suban, koju je Giovanni Suban otvorio 1865. godine zahvaljujući dobitnoj srećki koju je kupio te godine u Beču. Da je nagrada na lutriji otišla u prave ruke, svedoče zadovoljni gosti koji žele da osete originalni duh ove regije. Obavezno probati Pappardelle al ragù bianco od pačetine.
Voleti Italiju, znači voleti boemiju. U Trstu to znači voleti Cavanu. Četvrt koja odiše italijanskim šikom, uske uličice sa načičkanim antikvarnicama, galerija, restoranima i kafeterijama. Cene su šarolike, a u restoranu Ego su tokom našeg boravka organizovali časove kuvanja i degustacije po ceni od 30 evra. Oduševio me je fondu od lokalnog sira – jamar, sa tartufima, a sorbe od limuna je idealno čistio nepca za sledeći zalogaj.

Razglednice iz Furlanije! Gulaš Triestino sa mađarskom ljutom paprikom

U Furlaniji se služe i pice, ali domaćini poštuju zavičajno pravo Napolitanaca. Ovde ćete pronaći odlične riblje restorane, ali kao što ste već do sada mogli zaključiti uglavnom se radi o austrougarskoj kuhinji, pa ako ste jako ogladneli preporučujemo vam gulaš Triestino, sa mađarskom ljutom paprikom i knedle sa šljivama. Ipak, da bismo se uverili, sledeća destinacija je glavni grad regije – Udine.
Stara riblja pijaca pretvorena je u Galeriju Tina Modotti, a u Sali Rossi biskupskog muzeja se nalaze fantastične freske. Ljubiteljima moderne umetnosti preporučujemo muzej koji se smestio u Casi Cavazzini, ali i bioskop Visionario, koji se razvio u umetnički centar.

Frico, pohovani Montasio sir

Piazza Primo Maggio odnosno Giardin Grande je prema legendi nastala kada su Huni želeli da Atili sagrade dvorac. Velika zelena površina je okružena brojnim građevinama i tu se često održavaju sajmovi, koncerti, bioskopske predstave na otvorenom kao i poznati novembarski festival Fiera Della Santa Caterina. Udine ima puno parkova i šetališta, a jedan od elegantnijih je Giardino Ricasoli u kojem se nalaze kipovi i fontane iz 19. veka, tako da ćete imati osećaj da ste ušetali u privatnu bajku. Pristojne cene i fantastična kuhinja u Udinama vas neće razočarati. Morate probati frico – pohovani montasio sir; zatim, kobasicu kuvanu u sirćetu sa kupusom, te poznate raviole cjarsons, koje se pune različitim nadevima.

Razglednice iz Furlanije! Tajut u osteriji da Michele

Nedeljom, prošetajte po Mercato del Cormor – pijaci sa lokalnim proizvodima, na kojoj ćete po znatno povoljnijim cenama kupiti sve što vam duša ište. Nakon što ste se nakupovali, otkrijte odlična lokalna vina u restoranima Hostaria Alla Tavernetta i Osteria da Michele. U prvom smo morali probati čuveni tiramisu, a evo i zašto. Naime, Furlanija – Julijska krajina i Veneto, susedne regije se već decenijama spore oko toga gde je nastao ovaj desert. Nedavno su Furlani dolili ulje na vatru, uvrstivši tiramisu na zvaničnu listu tradicionalnih jela, što je potvrdilo i Ministarstvo poljoprivrede Italije. Stanovnici Veneta su, blago rečeno, poludeli zbog ovoga, što nas nije sprečilo da uživamo u originalu. A i da nije, bio je sjajan. U osteriji da Michele smo otkrili šta znači izraz „tajut“. Ukoliko ovo izgovorite u Furlaniji, dobićete čašu vina po izuzetno povoljnoj ceni, koje najčešće prati tanjir Prosciutto Crudo di San Daniele i čips od sira.
Ono što je primetno i na ulicama Udina je puno mladog sveta, jer kao i Trst, ovo je grad studenata. A gde su studenti tu je i noćni provod. Najveći izbor barova ćete pronaći u trouglu ulica Mercatovecchio, Paolo Sarpi i Largo dei Pecile.

Portopicolo je nova šik destinacija

Furlanija-Julijska krajina je i dom najveće pećine na svetu – Grotta Gigante. Stara 10 miliona godina, dugačka neverovatnih 280, široka 65 i visoka 107 metara predstavlja izazov za obići. Morate biti u kondiciji jer prvo morate savladati oko 500 stepenica koje će vas dovesti 80 metara ispod zemlje. Nas je, ipak, više zanimao nadzemni svet i seoce San Daniele udaljeno oko 30 km, od Udina. Priču o legendarnoj pršuti koju tamo proizvode ste već mogli pročitati, ali ako budete ikada u prilici nemojte propustiti da posetite ovo ljupko seoce.

Razglednice iz Furlanije! Isključivo Illy kafa

Sledeće odredište za potencijalne izlete je skijaški centar Tarvisio. Ovde možete porodično uživati u vožnji bobom po stazi dugačkoj jedan kilometar. Sve je obezbeđeno tako da nećete preći brzinu od 40 km na sat. Što je i više nego dovoljno brzo. Ukoliko vam ovo ne zvuči dovoljno zabavno, ovde se možete provozati sankama koje vuku psi. Isto kao u Laponiji, samo što je manje hladno.
I za kraj. U bilo kom kafeu naručujte isključivo Illy kafu. Ovo je bezvezan savet jer 99% kafea u Trstu služi samo Illy kafu. Francesco Illy je rođen u Temišvaru kao Ferenc Illy, a nakon I svetskog rata se nastanio i oženio u Trstu. Otvorio je trgovinu kakaom i kafom, a 1933. godine je osnovao kompaniju Illy Caffe i izumeo prvi kafe aparat Illeta, koji je bila preteča svih današnjih aparata za espreso.

Tarvisio nudi sve što ljubitelji zime mogu poželeti

Razglednice iz Furlanije! Loze i vina

Sa nekim od veoma zanimljivih autohtonih sorti grožđa, Furlanija se našla među najznačajnijim oblastima proizvodnje belog vina. Za to se pobrinuo Friulano, nekada poznat kao Tocai Friulano. Furlanska vina, zahvaljujući sve većem uspehu žute rebule koja se može posebno vinifikovati kao oranž vino, danas se nalaze među ekskluzivnim etiketama. Pogranično područje sa vinima jedinstvenim po svojoj ekspresivnosti je Karst gde se degustiraju bela vitovska i malvazija, namirisna morem, i crveni terano, rustičan i kiselkast, koji odlično ide uz jela od mesa srednjeevropske kuhinje. Najpoznatije tamne sorte grožđa su Refosco dal Peduncolo Rosso i Schioppettino, koji daje elegantne i začinjene crvene boje.

Mortadela od 100 kilograma je zaštitni znak tratorije da Giovanni

Razglednice iz Furlanije! Obavezno probati

MONTASIO
Alpski sir od kravljeg mleka, sa svežom i polutvrdom šupljikavom sredinom. Sir koji nosi oznaku DOP dolazi u četiri verzije: svež, starosti od šezdeset do sto dvadeset dana, mekan je i delikatan; mezzano, starosti od pet do deset meseci, ima pun i konkretan ukus; sir koji zri više od deset meseci postaje izuzetno ukusan i blago pikantan, dok nakon osamnaest meseci sazrevanja postaje veoma star i odlikuje ga prefinjen ukus kao i struktura pogodna za rendanje. Odličan je pomoćnik u kuhinji, a kada ste u stisci sa vremenom može postati super heroj vaše gozbe.

FORMADI FRANT
Slow Food Presidium proizvod, poreklom sa pašnjaka Karnije, nastao je kao nusprrizvod od sakupljenih neispravnih oblika sira, koji su zatim sitnjeni tj. gnječeni i ponovo oblikovani uz dodatak mleka, kajmaka, soli i bibera. Belo-sive je boje, kremaste i kompaktne konzistencije, ne baš oštrog ukusa a starost mu varira od petnaest dana do dva meseca. Odličan je uz rižoto, u palentu ili uz kuvani krompir.

PITINA
Izgleda kao velika spljoštena ćufta, ali kada se jednom iseče, izgleda kao salama. Mleveno meso divljači, kozje ili ovčije, danas pomešano sa manjim delom svinjske masti, začini se solju, crnim biberom, začinskim biljem i belim lukom, posipa se kukuruznim brašnom, zatim dimi i ostavi da sazri. Može se jesti onako kako jeste ili kuvati na roštilju ili pržiti u sirćetu.

ROSA DI GORIZIA
Reč je o sorti lokalnog radiča koja je uvrštena na Slow Food Presidium listu, karakterističnog oblika koji podseća na ružu, zbog čega je i dobio ovaj naziv. Izdanci se beru između novembra i decembra, a zatim prolaze kroz proces „forsiranja“, tokom kojeg se boja menja iz zelene u crvenu. Hrskav i ne baš gorak, poznat je po tome što je najskuplji radič, cenjen i rado viđen sastojak u kuhinjama mnogih velikih kuvara.

GRAPPA
Furlanija je jedan od najvažnijih regiona za proizvodnju ovog žestokog pića od komine, koji se lokalno naziva i sgnape, a čini se da je proizvodnja počela upravo ovde u 6. veku. Pored poznatih proizvođača kao što je Nonino, koji je sredinom osamdesetih pokrenuo proizvodnju rakija i osmislio rakiju od grožđa, proizvodnja ovog pića opstaje i pri malim i zanimljivim zanatskim destilerijama.