Tradicionala 2025: Najbolji restorani sa tradicionalnim i autentičnim jelima Srbije
Ne smemo dozvoliti da u zaborav padnu tradicionalna jela u kojima su uživali naši stari, mnogo pre otvaranja prve kafane u Srbiji. Da bi potpomogli...
pročitaj jošJednog zimskog popodneva dva prijatelja Vladimir Milošević i Nikola Urošević razgovaraju. Gladni.
„Šta bih dao za jednu pljeku. Auuuu…
„A ja za ćevape….“
„Šta misliš da otvorimo mi neki mali prozor gde ćemo da pravimo pljeke. Čisto da imamo da jedemo“.
„Ti si lud! Ali, što da ne. ‘Ajd da probamo“.
Ovo bi bio uobičajeni razgovor dvojice drugara bilo gde u Srbiji, ali ovaj razgovor je vođen u decembru 2020. godine u Šangaju! Odmah su pozvali još dvojicu prijatelja, Nikolu Romića iz Beograda i Vlatka Mitoševa iz Makedonije, koji su prihvatili ideju i tako se rodio street food restoran YuGo Grill.
Sve je počelo kada se Vladimir Milošević sa suprugom preselio u Kinu 2015. godine zbog odlične poslovne ponude. Godine su prolazile, a onda ga je uhvatila nostalgija. Ona gastronomska, neki bi rekli i najteža.
„Blizu stana video sam lokalčić koji je bukvalno bio samo ‘prozor’, površine oko tri kvadrata. Otišao sam jedne večeri kod menadžera i pitao ga da nam ga izda. Čovek se složio jer mu posao nije išao baš najbolje. Istog trenutka sam pozvao prijatelje, došli su, i nas četvorica smo jedva stali u taj prostor, ali to je bilo to, potpisali smo ugovor“, priča Vladimir.
Opremili su lokal sa roštiljem, ćumurom i mašinom za mlevenje mesa, koja se, kako kaže Vladimir uz smeh, slomila odmah.
„U početku je delovalo smešno. Gledajući nas četvoricu kako meljemo meso, pravimo pljeskavice, pečemo, totalno je bilo kao iz nekog crtanog filma. Tek kada smo otvorili i kada su ljudi krenuli masovno da dolaze smo skapirali da ovo nije crtani već stvarnost“.
Slomljena mašina nije bilo najgore što im se desilo. Niko od njih nije umeo da napravi pljeskavicu kakvu su poželeli da pojedu.
„Pozvali smo Radisava Radeta Arizanovića iz Niša, koji je imao iskustva s kafanom, i postavili ga za šefa. Od njegovog dolaska, naredna četiri meseca, svaki treći dan smo pravili pljeskavice, isprobavali razne recepte, s raznim začinima. Negde krajem aprila dobili smo željeni ukus. Svi smo bili oduševljeni i tada smo odlučili da krenemo sa prodajom“, kaže Vladimir
Očekivanja su im bila ravna nuli. Ali, uložili su dosta truda, vremena i finansija. Izračunali su da im za pokrivanje troškova treba da rade tri dana dnevno i da prodaju po 35 pljeskavica. 105 pljeskavica i na nuli su. Više od 150 ljudi na otvaranju im je „pokvarilo planove“. Uglavnom su to bili ljudi iz cele bivše Jugoslavije, ali bilo je i lokalnog stanovništva.
„Ispred lokala je stalno bila gužva, prodavali smo sve što smo pripremili. Tako smo počeli da razmišljamo o proširenju prostora, tako da napravimo mesto gde može i da se sedne i pojede neki od specijaliteta sa roštilja. U međuvremenu smo nabavili vinjak, ali i rakiju iz Srbije. Sada u tom većem prostoru prodamo više od 100 obroka dnevno„, zadovoljan je Vladimir, dodajući pola u šali, a pola u zbilji da je prednost njihovog lokala što Kinezi obožavaju sve što ima veze sa Jugoslavijom, a čim se spomene ime bivše nam zemlje, prva asocijacija je „Valter brani Sarajevo“.
„Oko imena nije bilo mnogo dileme. Prvi lokal smo nazvali Yu-Go s ciljem da se gosti posluže i odu, ali, ubrzo smo promenili u Yugo. Pogotovo što sada, u mnogo većem prostoru, naši gosti imaju mogućnost da ‘zasednu'“, objašnjava naš sagovornik.
Kako izgleda novi Yugo Grill pogledajte u galeriji
Šangaj je izuzetno skup grad i sve je preskupo. Lokal, namirnice, radna snaga, a trebalo je krenuti od nule.
„Sada mogu da kažem da smo stali na noge, ali je bilo momenata kada smo pomislili da treba da stanemo i da se fokusiramo na naše poslove. Sada se svetlo na kraju tunela jasnije vidi, a i gosti nam daju vetar u leđa. U Šangaju nema ničeg sličnog. Sve su ili kineski restorani ili italijanski, francuski ili neke mešavine. Azijski fazon preovladava naravno. Ali, hranu kakvu mi možemo da im pružimo je hrana kakvu nisu probali i to je nešto veoma interesantno za njih“, priča Vladimir. Što se tiče jelovnika, isprva je bio isključivo klasičan roštilj. Od više vrsta pljeskavica, ćevapa, svinjske džigerice na žaru, kobasica, svinjskog vrata, šiš ćevapa. Vrlo brzo su krenuli sa praksom da svake nedelje imaju posebno kuvano jelo na meniju.
„Kada je kuvano jelo na meniju tada nam je i haos u lokalu. Bilo da služimo gulaš, paprikaš, musaku, mućkalicu ili pasulj“, kaže Vladimir, dodajući da odlično prolaze dani sa burekom. Rade ga s mesom, sirom i vegeterijanski.
Dug put je za kratko vreme prešla ova grupa prijatelja. Od prozora i plana sa 35 pljeskavica dnevno do novog lokala, ozbiljnog ugostiteljskog objekta.
„Sve smo radili, mesili, pekli, stavljali priloge, nas petorica u tri kvadrata. Posle dva meseca našli smo novi lokal i sada kada vidim dokle smo stigli i kada vidim pun lokal srce nam je puno. Dolaze nam vlasnici najvećih restorana u Kini i ne veruju kakva je hrana. Kažu da ceo F&B u Šangaju priča o Yugo Grillu, pričaju o ljudima bez ikakve pozadine u restoranskom biznisu koji su napravili hranu iz ljubavi, hranu koje nema u Šangaju. I upravo zbog toga imaju ogromno poštovanje prema nama. I srce mi je puno jer sam srećan što možemo da dočaramo osećaj Balkana u centru Šangaja jer svaki put kada uđem u lokal, ja sam u našoj zemlji“, kaže na kraju razgovora Vladimir Milošević, ugostitelj iz ljubavi.
Iako biste pomislili da lokal živi isključivo od ljudi sa ovih prostora, gosti su, po rečima našeg sagovornika 70% stranci i 30% naši ljudi.
„Stranci su oduševljeni, posebno Nemci, Španci, Portugalci, Kubanci ali i Kinezi. Jedino što nam Kinezi govore da su nam porcije mnogo velike i da treba da smanjimo pljeskavice i sve ostalo, a ja se šalim sa njima i kažem da ako smanjimo i to vide naši, da će mi zabraniti da se vratim nazad jer prezentujem malu pljeskavicu celom svetu“.