Hadži Jovan Mrđenović vodi vas na gastro putovanje u Grčku, preko makedonskog Dojrana

Žarko leto lagano odmiče. Vratio sam se sa još jednog božanstvenog letovanja iz uvek drage Grčke. Premda meni odmor počinje onog trena kad izađem na auto put, bio sam opčinjen prirodom koja je zadržala boje proleća. Okolo je sve zeleno i jedro, kao da nema vreline leta. Put je bio dosta dobar, bez gužve, a svi ljudi ljubazni i nasmejani.

Do hotela Nar u Đevđeliji stiglo se za čas. Tu nas dočekuje čuveni Boro Popov, od milošte zvani Borče. Hotel Nar je njegovo vlasništvo ali je on u njemu i konobar i recepcioner, i kuvar i čuvar, čovek radi sve uz širok osmeh, bez nerviranja… neverovatan lik.

Hotel Nar je inače “srpska ambasada” u Makedoniji, ovde smo svi mi iz Srbije dobrodošli i osećamo se kao kod svoje kuće, a možda i bolje.

Borče je svakome ugodio, svakome pomogao i svakoga uz osmeh ispratio. Nakon što smo prespavali u komfornoj, klimatizovanoj sobi, nakon obilnog doručka, moja supruga Ceca koja je moj verni pratilac i ja, krenuli smo put grčke granice. Nije bilo gužve, lep dan i konačno Grčka.

View this post on Instagram

 

A post shared by Tourismos Kassandra (@visitkassandrahalkidiki)

Puštamo muziku, njihove izvođače, Dalarasa, Kalojanisa, Pariosa… Njihova muzika je zaista lek za dušu. Sajtovi koji navijaju za neke druge turističke destinacije plasiraju vesti o strašnim gužvama na obilaznici oko Soluna, međutim ništa od toga nije tačno. Gužva je zapravo kao na Gazeli u pola jedanaest, kad su na putu samo dokoličari.

Hadži Jovan Mrđenović vodi vas na gasto putovanje u Grčku

Opet smo letovali na Kasandri u Vili Džordž, deseti jubilarni put. Ono što je dobro ne treba menjati. U jednom trenutku bilo nas je dvanaest pripadnika jedne porodice, svastike, sestre, sinovi, kćeri, unuke… Sreća je da su svi imali svoje sobe pa je sve besprekorno funkcionisalo. Utorak sam čekao sa nestrpljenjem.

Svako mesto na Halkidikiju ima jednom nedeljno pijačni dan, a ja lično volim pijacu u mestu Kasandrija koja je otvorena utorkom i nalazi se na prvom prstu Halkidikijia. Ta pijaca toliko živopisna. Izlagači zauzmu pola tog lepog gradića. U ponudi je sve, na tezgama voće, povrće, med, sirevi, ulje, riba, garderoba, jednom rečju sve što čovek zamisli može da kupi na jednom mestu. Prodavci glasno nude svoju robu. U tom žamoru svi se osmehuju, poštuju i uvažavaju. Nema žurbe niti nervoze.

Pročitajte: Priče iz kafane Hadži Jovana Mrđenovića: Tri boje leta, dve priče, jedan Borče i jedna Neda

Prodavci ribe su posebna priča. Oni su najglasniji u nuđenju i hvaljenju svoje robe. Kod ribe važe slična pravila kao kod kupovine polovnog automobila. I za ribu je važno da je što manje prešla. U Kasandriji se prodaje riba koja je koliko juče bezbrižno plivala u moru. Izbor ribe je fantastičan. Cene su od 5 evra za sitnu ribu, girice i papaline, 8 evra za ribu iz uzgoja, 12-15 evra za oradu i brancina, 15-18 evra za miakopiju, meni najdražu ribu i 24 evra za šniclu tune i još nekih vrsta ribe. Za male pare čovek može da priredi sebi kraljevsku gozbu. Škampi i gambori na ledu su 10-14 evra kilogram. Kako vreme protiče cene svih proizvoda polako padaju, tako da su cene oko podneva bagatelne.

Pored ribe mene je oduševila ponuda sireva. Oni što vole feta sireve ovde baš uživaju. Ponuda je neverovatna a cene se kreću od 7 do 15 evra za izuzetno kvalitetne sireve. Svaki put imam želju da kupim sve što vidim. Problem je kako sve to nositi do kola?! Ove godine sam imao peh da mi se raspadnu kolica kojima sam sve to vukao.

Nisam kupio samo ono što ni jedan građanin Srbije ne propušta, a to je maslinovo ulje i marinirane masline u tegli ili vakumu. Od kad sam upoznao gospđu Virginiju Apostolidou, i posetio njenu radnju “Olive Oil & Olives”, maslinovo ulje, masline, med i proizvode na bazi meda i maslinovog ulja, kupujem isključivo kod ove divne dame, jer prodaje proizvode iz svog maslinjaka, izvanrednog kvaliteta, odličnog ukusa i sve to po pristupačnim cenama.

Kad upoznate gospođu Virginiju nećete više biti u dilemi gde kupiti maslinovo ulje, masline i med. Posetio sam je sa svojim rođakom Lukom Radulovićem koji je bio oduševljen toliko da se glasno pitao da li ovakvi ljudi uopšte postoje?!

Završilo se, nakon izvesnog vremena, još jedno letovanje u Grčkoj ali sledi još jedno uzbuđenje u Makedoniji. Ponovo spavamo dve noći u hotelu Nar a vlasnik Borče obećao je da će odvojiti ceo jedan dan za posetu restorana “Elita” gde je ljubazni vlasnik dozvolio da pecamo uz radni doručak i ručak. Bio je to jedan savršen, mada dosta topao dan tako da riba nije nešto posebno “radila”. Ali pored toga zadovoljili smo dušu. “Elita” je porodični restoran nastao kao posledica jedne velike ljubavi vlasnika restorana Branka Todorova prema prirodi i druženju sa prijateljima.

Sve je počelo 2001. godine kad je Branko sagradio malu kućicu na svojoj zemlji, kroz koju je proticala rečica. Nije tu bilo ni struje ni vode, ali ljudi su se tu okupljali i provodili svoje slobodno vreme. Branko je ubrzo došao na ideju da sagradi branu koja će da formira malo jezero. Gradilo se sporo ali uz veliko uživanje. Nikla je brana i stvorilo se jezero. Širio se prostor lepe kafanice i dalje bez struje i pijaće vode.

Pročitajte: Priče iz kafane: Od peha na Sitoniji do Fuk-tak užitka na Dojranu

Doživeo je Branko i poplavu biblijskih razmera, voda je odnela branu. Nestalo je jezero, nastala je pustoš. Vojska je pritekla u pomoć angažujući šest bagera i tri kamiona. Radilo se udarnički, restoran je polako sređivan, čišćen je otpad. Na delu se pokazala solidarnost ljudi. Doveženo je 66 kamiona punih kamenja kako bi napravili drugi nasip. Mesto sada izgleda kao iz bajke.

Kad se vraćate iz Grčke i želite da vidite lepo jezero, idite preko Dojrana, manje je gužve a više lepote. Ako imate bar malo vremena krenite iz Dojrana prema Đevđeliji. Na putu ćete naići na restoran “Elita”. Ovde dolaze ljudi koji vole prirodu i lepotu koju samo priroda nudi. Ukoliko imate malu ili veliku decu i ona će biti oduševljena ovim mestom i druženjem sa desetinom pataka i gusaka, obiljem riba koje jedu hleb iz ruke.

Hrana u ovom restoranu je izvanredna. Riba od svog prirodnog staništa do vašeg tanjira putuje svega nekoliko desetina metara. Na meniju su som, šaran, pastrmka, dimljeni krap, mlečac od šarana, dojranski kavijar, riblja čorba, brancin, orada, lignje, losos i još mnogo toga. U ponudi su i jela sa roštilja.

Jezero od 7000 m² bogato je ogromnim rečnim školjkama jer je voda izuzetno čista. Cela porodica radi u restoranu. To ovom mestu daje posebnu draž. Pored bavljenja ugostiteljstvom, porodica proizvodi 100% prirodni sok od nara sa svoje plantaže. To svakako treba probati jer su od davnina poznata lekovita svojstva nara.

Borče Popov i ja proveli smo u ovom raju ceo dan. Jeli smo kao kinezi iz one čuvene dinastije sve vreme boravka. Domaćini su nam svaki čas donosili zalogajčiće nekog novog ribljeg specijaliteta i sve to uz muziku Đorđa Balaševića, a kad je reč o cenama one su niže nego što pretpostavljate.