Otkrivamo: Šta je potrebno da voćna rakija postane svetski trend

Večno pitanje je kako je moguće da pića od žitarica, agave, šećerne trske, pa i krompira, budu po popularnosti ispred destilata koji nastaje od voća? Na vinskoj sceni trendovi traju više decenija, ili čak daleko duže. Industrija vina, piva i većina proizvoda iz prehrambenog sektora su obeleženi trajnošću. No, u proizvodnji alkoholnih destilata, trendovi imaju izuzetno značajnu ulogu.

Kada će voćna rakija postati svetski trend – pitanje je na koje mnogi traže odgovor

Trend prodaje tekile raste već dvadesetak godina, ali eksplodirao je 2021. godine kada je proizvedeno 537 miliona litara tekile, što je bilo oko stotinjak miliona litara više nego 2020. godine.

Podaci o vrednosti tržišta tekile su fascinantni. Početkom ove decenije svetsko tržište tekile vredelo je manje od deset milijardi dolara, a stručnjaci iz magazina Spirit Business predviđaju da će do 2028. godine tržište porasti na 16 milijardi dolara.

Foto: Shutterstock

Nešto slično dešava se i sa meskalom. Početkom decenije tržište meskala vredelo je nešto više od milijardu dolara, a procenjeno je da će u narednih pet godina vredeti više od 2,5 milijardi dolara.

Da nije sve u proizvodnji i kvalitetu pića, već i u ciljanom ulaganju u marketing, svedoči i podatak sa prošlogodišnjeg BCB-a u Berlinu. Naime, Meksiko je bio sponzor ove konvencije, koju je otvorio meksički ambasador u Nemačkoj, a na sajmu je najveći broj izlagača bio sa one strane Atlantika i 30% celokupne ponude bio rezervisan za tekilu i meskal. Tekila i meskal su primeri pića koja su u trendu, baš kao što je proteklih petnaestak godina u trendu bio džin.

Rakija ima (ne)realno visoku cenu

I sada, na kraju ovog kratkog prikaza, nad glavama nam lebdi večno pitanje: kada će doći vreme da voćna rakija postane svetski trend? Kako je moguće da pića od ječma, kukuruza, raži, agave, šećerne trske, pa čak i krompira budu ispred destilata koji nastaje od voća? Naša rakija, sa kojom se s pravom ponosimo, nikako ne uspeva da se značajnije probije na svetsko tržište.

Foto: Shutterstock

Nije pomoglo ni to što je UNESCO uvrstio šljivovicu na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Deo odgovora daje profesor Slobodan Adžić sa Univerziteta Union, koji u svojoj publikaciji “Greške u marketingu rakija i kako ih izbeći”, između ostalog kaže:

Glavni problem u plasmanu rakija je određivanje nerealno visokih cena iznad platežne mogućnosti potrošača, što je rezultat nerealnog i neutemeljenog stava da je rakija u rangu najkvalitetnijih jakih alkoholnih pića.

Možemo se namrštiti na ovu tvrdnju, ali ako realno sagledamo situaciju, naš potrošač i dalje će pre kupiti flašu skupocenog viskija nego rakiju koja je u istom cenovnom rangu. A kako onda očekivati da to isto uradi stranac? Rešenje postoji, ali sertifikovani proizvođači rakije imaju daleko veći problem sa nelegalnim proizvođačima. Kada se to (ikada) reši, preostaje da se proizvođači udruže, prilagode cenu svetskim tržištima, a nadležna ministarstva izdvoje sredstva za svetsku promociju rakije. Jednostavno? Baš i nije, ali vredi pokušati. Zbog rakije.