Parmezan se najviše falsifikuje! Original će od sada biti čipovan

U borbi protiv falsifikatora, italijanski koncern proizvođača sira Parmigiana Reggiana su u velike kolutove počeli stavljati jestive mikročipove sa transporderima

Parmezan je jedan od 4.000 proizvoda koji su zaštićeni

Evropska unija zaštitila je oko 4.000 prehrambenih proizvoda vrednosti od oko 80 milijardi evra. Ipak, kada je zaštita onih najvrednijih države i proizvođači se moraju izboriti sami. Manje je poznato da je falsifikovanje hrane jedan od najvećih kriminalnih poslova na svetu. Tržište falsifikata, prema procenama EU, trenutno vredi koliko i tržište zaštićene hrane, sa tendencijama rasta.
Zaštićeni proizvodi postižu najmanje dvostruko veće cene od lažnih proizvoda, te se falsifikuje sve. Od vina i meda, do sira i sosa od paradajza u zavisnosti od tržišne vrednosti brendova i proizvoda. Iako se tehnologija za sprečavanje ovih radnji ubrzano razvija, kriminalci su, po običaju, uvek ispred zakona.

Svaki kupac će lako proveriti da li se radi o originalnom parmezanu

Italijanski koncern proizvođača sira Parmigiana Reggiana, jednog od prehrambenih proizvoda koji se najviše falsifikuje, otišao je korak dalje. U velike kolutove parmezana počeli su stavljati jestive mirkočipove s transponderima. Čipovi garantuju autentičnost sira i omogućuju praćenje.
“Nastavljamo se boriti novim metodama i nećemo odustati”, izjavio je za Wall Street Journal Alberto Pecorari, iz konzorcija za zaštitu autentičnosti parmezana.
Čipovi su testirani na više od 100.000 kolutova parmezana kako bi se procenilo mogu li podneti sazrevanje sira, a reč je o čipovima tehnologije slične onoj koja se koristi u industriji automobila, za obeležavanje stoke i praćenje useva.
Kolutovi parmezana sa ugrađenim čipovima se ne mogu pratiti na daljinu, jer proizvođači žele osigurati privatnost kupcima. No, svaki kupac na svom kolutu u trenutku kupovine može lako proveriti da li je originalan i ko ga je proizveo. U konzorcijumu Parmigiano-Reggiano nadaju se da će ovim potezom bar neko vreme biti mirni, do nove bitke sa falsifikatorima.

Med i mleko u Srbiji

Med i mleko dve su namirnice kojima proizvođači u Srbiji najviše manipulišu, ali takozvano falsifikovanje hrane, a suštinski – prevare – vezuju se i za maslinovo ulje, ribu, čaj, vino, začine… Naime, sve što se dešava u Evropi, dešava se i kod nas.
Proizvođači lažnog meda, na primer, naprave teglu od šećera, vode i aroma i za to im je potrebno 8 puta manje novca od troška pravog mleda. Jedna od češćih manipulacija je i sa roštilj mesom. Inspektori su u 30% kontrolisanih slučajeva pronašli tragove konjskog DNK u navodnoj mešavini junećeg i svinjskog, a da zapravo nije bilo tragova junetine.
Kao primeri najčešćih prevara su i dodavanje vode u mleko i zamena badema jeftinijim orašastim plodovima. Pod prevarom se vodi i prikrivanje sastojaka, neodobrena unapređenja komponentama u hrani, falsifikovanje i pogrešno deklarisanje.

Srbija je preplavljena falsifikatima

Evropa daleko ozbiljnije shvata ove probleme jer je u tamošnjim istragama uključen i Interpol, a Eva Zigner iz Direktorata Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane je svojevremeno na jednom panelu izjavila da je prevara u vezi hrane krivično delo, te da bi kazne za nju trebalo da budu primerene, kako bi odvratile sve one koji žele da se bave falsifikovanjem hrane.
Bez obzira da li želimo da budemo deo EU ili ne, vreme je da se ozbiljnije pozabavimo ovim problemom jer smo već preplavljeni sjeničkim sirom, sremskim lubenicama, ivanjičkim krompirom, ariljskim malinama i futoškim kupusom. I tada će nam život u Srbiji, možda, biti med i mleko. Originalan.