Nije dovoljno biti menadžer, današnji hotelijer je Yoda: Ovih 5 veština mora da poseduje

U savremenom hotelijerstvu iskustvo više nije jedina odrednica za uspeh. Mnogo važniji postaju sposobnost prilagođavanja, razumevanje potreba, upravljanje tehnologijama i lično prisustvo. Upravo o tome je govorio Branimir Blajić, stručnjak s preko 26 godina iskustva u upravljanju hotelima, na ovogodišnjoj 3T – Tourism, Travel & Tech konferenciji.

5 ključnih veština savremenog hotelijera

Blajić je tokom karijere bio na čelu hotela Milenij u Opatiji, član uprave Sunčanog Hvara, predsednik uprave Termi Sveti Martin, a danas je viši predavač na Univerzitetu Algebra Bernays. Njegova praksa obuhvata rad na ostrvu, obali i kontinentu, što mu daje širinu i dubinu u razumevanju izazova hotelijerskog sektora.

Foto freepik/rawpixel.com

Na osnovu tog iskustva, Blajić identifikuje pet ključnih veština koje, po njegovom mišljenju, definišu uspeh modernog hotelijera:

1. Prilagodljivost

U doba brzih promena, uspešan hotelijer mora znati da vodi u nepredvidivim situacijama. Blajić ističe važnost razvijanja više vrsta inteligencije, kognitivne, emocionalne, duhovne i adaptivne (AQ). To uključuje sposobnost rešavanja problema, empatiju prema zaposlenima i gostima, kao i fleksibilnost u vođenju kroz nejasne i nesigurne okolnosti. Danas se ne traži menadžer koji sve zna, već lider koji zna kako da reaguje kad se „pravila igre“ promene.

2. Tehnološka pismenost

– Hotelijeri moraju razmišljati kao tinejdžeri, otvoreni za nove tehnologije – kaže Blajić. Od upravljanja rezervacijama do personalizacije usluga uz pomoć veštačke inteligencije, tehnologija nije luksuz već osnovni alat u odlučivanju. Kao konkretan primer, navodi primenu termalnih kamera za analizu kretanja gostiju i optimizaciju prodaje dodatnih usluga. Digitalizacija više nije opcija, to je osnova konkurentnosti.

3. Komunikacija kao temelj

Kvalitetna komunikacija znači više od pukog prenošenja informacija. Blajić naglašava da je dobar hotelijer i prevodilac između interesa gosta, tima i vlasnika. Aktivno slušanje i jasno prenošenje poruka postaju presudni, jer veliki broj internih problema u hotelijerstvu dolazi upravo iz loše komunikacije.

4. Prisutnost

– Kad sam u hotelu, sve funkcioniše. Kada izađem, problemi se pojave – ovim rečima Blajić opisuje značaj fizičke i mentalne prisutnosti. Hotelijer mora biti prisutan, dostupan, upućen u operativne detalje. Mora znati kada da interveniše, ali i kada da samo posmatra. On mora biti gospodar situacije, neko ko inspiriše tim i direktno oblikuje kulturu usluge.

5. Liderstvo zasnovano na integritetu, znanju i inspiraciji

Pravi lider gradi autoritet kroz integritet (usklađenost reči i dela), spoznaju (kontinuirano učenje) i inspiraciju (motivaciju tima). Sitne, ali svakodnevne stvari čine razliku: pozdrav kolegama, iskren razgovor, pravovremeni feedback.

Blajić poručuje: Hotelijer mora biti kao Yoda,  lider koji ne komanduje, već vodi primerom.

Blajić ističe i važnu pouku iz rada sa mladima, oni žele da ih neko vodi. Žele jasnoću, strukturu i osećaj da rade nešto smisleno. A da bi ih neko vodio, mora prvo znati da vodi sebe.

Hotelijerstvo danas traži više od operativnog znanja. Traži ljudskost, prilagodljivost, razumevanje tehnologije i komunikaciju. Branimir Blajić svojim primerom pokazuje kako se tradicionalne vrednosti i savremene kompetencije mogu spojiti u uspešan model hotelijerskog liderstva, onaj koji ne zavisi samo od pozicije, već od stava i svakodnevnog ponašanja.