CafeBar & Restoran vodič kroz niške kafane, ovde i dalje živi merak

Jedan od najstarijih gradova na Balkanu, Niš, nezamisliv je bez bogatog kulturnog i gastronomskog nasleđa. Niške kafane su pravo mesto ako želite da osetite i duh i tradiciju uz čašicu rakije, meze i razgovore.

Mi Nišlije, meraklije, ne možemo bez rakije – stih je pesme „Niška Banja“ koju sam obožavao kad god su me roditelji vodili u kafanu. Tada je nisam razumeo, ali bih uvek zapevao onaj deo sa odbrojavanjem. Veselo pucketajući prstima. Možda se neko neće složiti, ali meraka nema bez kafane, hrane, pića, muzike i duha ljudi kojima ste okruženi.

Niške kafane su pravo mesto ako želite da osetite i duh i tradiciju

Da bih se uverio da meraka još uvek ima, čak i u ovim vremenima kad smo se “pošteno” odrodili, prve dane ove godine sam proveo u rodnom mestu rimskog cara Konstantina Velikog, Branka Miljkovića, Duška Radovića, Šabana Bajramovića…

Foto Stoyan Haytov, Dreamstime

Niš, kao jedan od najstarijih gradova na Balkanu, je nezamisliv bez bogatog kulturnog i gastronomskog nasleđa. Radeći na izboru za najbolji restoran tradicionalne kuhinje naše zemlje, ponovo sam se zaljubio u autentične ukuse, zaboravljena jela i atmosferu koju imaju samo kafane. A niške kafane su pravo mesto ako želite da osetite duh i tradiciju jer ovde je kultura sedenja u kafanama, razgovore uz čašicu rakije i meze nešto što se mora doživeti.

Kafana Mrak u Nišu, kao svetlost u mraku

Bilo je vreme ručku kad smo ušli u Niš, i usred sunčanog dana pade nam Mrak na oči. Stara niška kafana koja svoj renome gradi na istoj lokaciji preko 30 godina. Svaka kafana da bi bila dobra mora da ima priču koja je prati i ona ne mora biti istinita.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Milena Stanković 🪄 (@karikatura_digitalna)

U slučaju kafane Mrak to je gazda Mile koji svakodnevno priprema specijalitete sa roštilja. Uživanje u specijalitetima smo započeli sa trljanicom, belmužom, sirevima, moravskom salatom i ljutenicom od barene suve paprike i praziluka. A zatim je usledio roštilj, a kad je meso sa gril rešetke, preporučujemo vam sve što je u skrami. Ovdašnji punjeni kare u skrami je “mrak”, kao i pljeskavica od junećeg i ovčjeg mesa. Kultni status ove kafane je u potpunosti opravdan, tako da nemojte se začuditi ako ovde zateknete mnoge poznate face. Ipak, nama su najveće face konobari Marijan Vasić i Vladimir Stojković. Naime njih dvojica su pre dve godine počeli aktivno da pomažu onima kojima je pomoć potrebna.

Sve je počelo 2023. kada su odlučili da odvajaju bakšiš i uplaćuju ga za lečenje bolesne dece. Donirali su i niškom porodilištu, a obraduju i decu sa novogodišnjim paketićima. Ove dve ljudske gromade skromno kažu da nastavljaju sa prikupljanjem sredstava, da nije retkost da se i gosti priključe, tako da ako svratite u Mrak, pored uživanja u odličnoj hrani, možete nekome doneti svetlost.

Kafana Mrak
12. februara 110, Niš
Radno vreme: pon-sub 12.00-22.00

Etno kuća Biser traje preko 4 decenije

Kao rođeni Novosađanin u Nišu sam se snašao daleko brže i bolje negoli u Beogradu. Sve je blizu i što je još važnije, sve može peške. O ovome najbolje govori činjenica da ne morate izaći iz Pašićeve ulice, a siti ćete se najesti. Iz tog razloga smo ovu ulicu odabrali da nam bude baza za ovu gastro turneju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kafana „Biser“ Niš (@kafana.biser.nis)

Kao što nas je Mrak dočekao na ulasku u Niš, isto tako smo ubrzo pronašli i pravi Biser. A nismo morali roniti. Kafana Biser ima tradiciju dugu preko četiri decenije. Danas pored starog objekta, imaju još jedan u parku Svetog Save, a najnoviji se nalazi kod teniskih terena. Svi Biserovi objekti imaju prefiks etno i ovde je prva zapovest sačuvati duh starog Niša. I zato je ovde enterijer u drvetu, stolnjaci su karirani, hrana je odlična, a muzika je starogradska.

Za predjelo počinju da stižu pohovana paprika sa sirom, pohovani škembići, ljute papričice u ulju i prženija koju prati vruća pogača. Posle prženije je bilo jasno da ću obrok vrlo brzo završiti, jer je nakon umakanja parčadi pogače u mešavinu prženog luka, paprike i jaja (zamolio sam ih da je naprave bez paradajza) ostalo mesta samo za jagnjeću čorbu. Od prisutnih gostiju za susednim stolom, sa kojim smo razmenili nekoliko tura rakije, preporučeno nam je da, osim roštilja, isprobamo sva kuvana jela, a u Biseru pripremaju pasulj na tavče, sarmice, škembiće, teleću glavu, punjenu suvu papriku. I iako smo završili sa jelom, opet kreće voda na usta. Tako je to u Nišu.

Etno kuća Biser
Jadranska bb, Niš
Radno vreme: ned-čet 07.00-00.00; pet-sub 07.00-01.00

Nikad nije kasno za – Meze

Na samo dva koraka od Bisera je Meze. Kafana koja bi, bar zbog naziva, trebala biti prva na redu, ali kao što kaže naziv emisije, u kojoj stari pevači imaju šansu da dožive novu mladost – nikad nije kasno. Meze je ono mesto u koje čovek uđe sam, a posle nekoliko sati i isto toliko čašica rakije izađe sa četiri kuma. Da rakija ne bi baš previše zavrtela mozak ovde služe razne mezetluke poput Adžijinog mezea sa ljutom kobasicom, suvim mesom, urnebesom i ljutom papričicom. Nastavak može biti sukana gibanica, pa teleća čorba, neko od narodnih kuvanih jela, ili pečenje po dedinoj recepturi koje valja zalivati vinom.

Meze služi vina vinarije Aleksić, Minić, a za izbor vina na čašu pobrinuo se podrum Stari hrast. I uz čašu Minićeve Tamjanike prisećam se reči našeg boema Mome Kapora da piće nije navika, već svakodnevna sečanost i da se ne pije da se nešto zaboravi, već upravo da se setimo stvari na koje trezni zaboravimo.

Kafana Meze
Koste Stamenkovića 3, Niš
Radno vreme: ned 12.00-12.00; pon-čet 08.00-00.00; pet-sub 08.00-01.00

Kalča i Sremac su Kod Rajka

Kafana Kod Rajka je smeštena u srcu Kazandžijskog sokačeta, a radi se o dragulju koji nudi autentično srpsko gastronomsko iskustvo. Kafanu je Rajko Bakočević osnovao 2002. godine i za sve ove godine je rasla, postajući omiljeno mesto kako Nišlija, tako i turista. Ispred kafane će vas dočekati bronzane figure Stevana Sremca, čuvenog Kalče i njegovog psa Čape.

Glavni Rajkov adut je posvećenost služenju tradicionalne hrane i apsolutno poštovanje starinskih recepata. Kada uđete u kafanu, bilo da ste redovan posetilac, ili ste prvi put očekujte toplu dobrodošlicu i da ćete se sve vreme osećati kao da ste deo velike porodice. Kako saznajemo gosti prevashodno dolaze zbog roštilja, posebno zbog ćevapa koji su ovde prilično veći od onih na koje smo navikli. I obavezno uz kajmak. Ovoga puta smo kajmak jeli uz rebarca, kao i uz mućkalicu i butkicu. No, bilo šta da naručite, teško da ćete pogrešiti jer je jelovnik napravljen u slavu bogatog kulinarskog nasleđa Srbije.

Kafana Kod Rajka
Kazandžijsko Sokače bb, Niš
Radno vreme: pon-sub 10.00-00.00; ned 10.00-23.00

U Galiji svega po malo

Jedan od simbola Niša iz novog doba je i grupa Galija. Osnovana je 1976. godine, a ime su uzeli po kafani u kojoj su se članovi benda okupljali. Kafane u Nišu se ne menjaju. I nema potrebe. One žive svoj život, nikoga ne diraju i nikoga ne odbijaju. Nije čudo da u u njima zajedno vidite ljude u odelu i u radnoj uniformi, ali u niškim kafanama odelo ne čini čoveka, već se ogoljeno pokazuje ono “pravo ja”. U Galiji nije problem ako ne možete da se odlučite šta da probate. Rešenje je u staroj niškoj uzrečici: ‘Ma stavi od sve po malo….”. Pošto se obično “pretera” sa predjelom, ovoga smo se suzdržali i zagrejali se uz pihtije i trljanicu. A onda smo konačno prešli na čuveni niški roštilj.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kafana Galija (@kafanagalija)

Pljeskavice u kajmaku, pileći ražnjići sa slaninom i džigericom, punjena vešalica i uz to pasulj tavče. Simpatični konobar kojeg svaka kafana treba da ima, spadalo koje vas uz osmeh nagovori da naručite i više nego što vam duša traži, uspeo je da nas nagovori na podvarak sa butkicom i mućkalicu. I hvala mu zbog toga.

Kafana Galija
Nikole Pašića 35, Niš
Radno vreme: pon-čet 10.00-00.00; pet-sub 10.00-02.00; ned 10.30-19.00

Stambolijski etno fine dining

Slavni niški trgovac Todor Stanković Stambolija je 1878. godine za 25 zlatnih lira kupio nedovršenu kuću od Ameta Memedovića i iste godine je stavio pod krov. Todor i njegova porodica su, kao časni ljudi i dobri domaćini, zavredili poštovanje Nišlija i zbog toga, a i zbog lepote same građevine ona je do dana današnjeg poznata kao kuća Stambolijskih. Zato je i kafana koja je otvorena u njoj mogla da se nazove Stambolijski i nikako drugačije.

Kada zakoračite u kuću koja je od 1949. godine proglašena spomenikom kulture dočekaće vas mirisi i ukusi jela koje su delo chefa Saše Mišića, poznatog iz serijala „Paklena kuhinja“. Poštujući istinu da je u hrani zapisan kod jednog naroda pripremio je jelovnik koji donosi zaboravljena jela, obučena u „novo odelo“, jela koja nas podsećaju na odanost plodovima zemlje sa koje potičemo. Gozba je započeta dimljenim delikatesima uz suve smokve i šljive, kao i sa kozjim sirom sa plesnima koji je odležavao u hrastovoj kori. Tradicionalisti bi nastavili sa ćevapima i pljeskavicama, ali smo odlučili da osetimo „kakvu ruku“ ima chef Mišić, pa smo se odlučili za suvidiranu teletinu, zapečenu na puteru na podlozi od batat pirea sa krančom od badema i demiglas sosom, svinjski vrat kuvan u u medu i pivu i odležali juneći ramstek u sosu od prokupca na pireu od tartufa. Sva tri jela su bila savršeno pripremljena, mekano i sočno meso je imalo odličnu pratnju u vidu soseva i pirea, tako da je chef Mišić pokazao da je velemajstor sporog kuvanja.

Na kraju ovog doživljaja koje su pratili gutljalji Stambolijskog rozea i Dojinog prokupca, prijatelji su me pitali da li je ovo fine dining i onda mi je jednostavno sinulo. Da, ovo je fine dining na srpski, tačnije niški način, zaštićen od evropskih i svetskih novotarija, fine dining koji će inostranim gostima otkriti sve čari naše moderne kuhinje i nakon čega će moći reći – da, ovo je srpska kuhinja i sviđa mi se.

Stambolijski
Nikole Pašića 36, Niš
Radno vreme: pon-sub 12.00-00.00

Jagnjeći sarmaluk u Nišlijskoj mehani

Nišlijska mehana se nalazi u blizini prve niške gimnazije Stevan Sremac u mirnoj ulici sa puno zelenila i od 1994. godine kada je otvorena važi za jedno od omiljenih sastajališta Nišlija. Idilični ambijent u duhu naše narodne tradicije u potpunosti je ukomponovan sa gastronomskom ponudom. Pored standardnih jela, roštilja, pečenja ispod sača, gotovih i jela po porudžbini, ovde spremaju i pomalo zaboravljena jela.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Nišlijska Mehana (@nislijska_mehana)

I zato je izbor ovoga puta bio jagnjeći sarmalak. Radi se o usitnjenoj beloj džigerici koja je dinstana na crnom, belom i praziluku uz dodatak pirinča. Kada se napravi smesa kao za „običnu“ sarmu, ona se urola u jagnjeću maramicu, a zatim se sarmice poređaju u zamašćeno tavče i peku u rerni. Kad su već skoro gotove, prelivaju se smesom jaja, kisele pavlake i vraćaju da se zapeku. Ako poslužite uz kiselo mleko i proju dobijate kraljevsko jelo. Ništa manje ukusna nije bila kavurma, a ni teleća glava, posebno saft u kojem je nestala cela pogača, jer smo se utrkivali ko će pre umočiti.

Ipak, zvezda ovog ručka bio je svadbarski kupus. U Mehani ga prave od svinjskog mesa, svinjskog suvog mesa, ovčije stelje i slanine. Porcija od 650 grama je ozbiljan izazov za jednu osobu, pa nije zgoreg spomenuti da smo ovom prilikom, kao i prilikom poseta svim restoranima u ovom vodiču nas četvoro delilo sva naručena jela. Isto tako smo podelili sedam deci travarice koju ovde prave od dvadesetak travki. A onda je stigla muzika. I iznenada kompletan doživljaj. Merak.

Nišlijska mehana
Kralja Stefana Prvovenčanog 22, Niš
Radno vreme: ned-čet 08.00-00.00; pet-sub 08.00-01.00

Dagijeva ovčetina

Kad krenete putem ka Niškoj banji, na Trošarine nalazi se kafana Dagi Plus. Njen vlasnik Aca Milenković nam je rekao da su ugled i poverenje među Nišlijama stekli isključivo zahvaljujući dobroj hrani, ljubaznoj usluzi i prijatnom ambijentu. Svi gosti dolaze namenski, kako bi se počastili nekim specijalitetom i niko nije ovde svratio u prolazu. A u Nišu kada kažeš da ideš kod Dagija znaće da idete na ovčetinu i jagnjetinu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dagi Plus 🐑 (@etnorestoran_dagiplus)

U ambijentu tipičnog etno restorana, kompletno urađenom u drvetu, sa toplinom i atmosferom koja podseća na one u starinskim krčmama na Zlatiboru ili Tari uživanje je isprobavati sve đakonije od, priznaćete, ne tako popularne ovčetine. Ovčetina je meso kada životinja pređe starost od 16 meseci, a sveže meso ima specifičan miris, koji se, ponekad, blago oseća na amonijak.

Karakterističan ukus mesa se razvija tokom termičke obrade, a presudnu ulogu igraju starost životinje, način ishrane i trajanje i uslovi skladištenja mesa. Kod Dagija je sve po propisu u šta smo se uverili nakon prvog zalogaja hladne ovčetine. Snažan miris i zreli ukus hladnog mesa, priznajem, nije po svačijem ukusu, ali da je meso vrhunsko i da je kvalitetno obrađeno u to nema sumnje. Prvo poređenje koje mi pada na pamet da je ovčetina u odnosu na jagnjetinu, baš kao i teleća šnicla u odnosu na dry aged ramstek. Tako da i u nastavku idemo jako sa ovčetinom. Kobasice, pljeskavica i čobanski gulaš su bile daleko bolje primljene za stolom kod onih kojima se hladna ovčetina baš i nije dopala. Svaki zalogaj je bio ispunjen aromatičnom pikatnošću i snažnim udarima mesa na naša nepca. Udarima, ali udarima koji prijaju.

Da sve bude još prijatnije gazda Aca, čija je filozofija gost jednako prijatelj, se pobrinuo da vrhunska mesa prate ne manje kvalitetna vina iz 12 različitih vinarija, a ponuda rakija sadrži 30 etiketa iz 5 destilerija.

Dagi Plus
Radmile Kovačević 3, Niš
Radno vreme: pon-sub 09.00-23.00; ned 13.00-21.00

Amerikanac – najstarija niška kafana i dalje radi

Najstarija kafana koja i dalje radi je Amerikanac, poznatija kao glumačka kafana. Pre skoro sto godina Nikola Mandić, povratnik iz Amerike, otvorio je kafanu. Nišlije su stalno govorile da idu kod Nikole Amerikanca, pa je tako i Nikola, kada je preselio kafanu iz grada promenio ime.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @restoran_amerikanac

Kafana je radila sve do Drugog svetskog rata, a kada je posle rata ukinuta mogućnost postojanja privatnih firmi, nastaje pauza u postojanju kafane Amerikanac. Čim je 1964. donešena odluka o privrednoj reformi, ugostiteljima je omogućeno da otvore firme. Tako je obnovljen rad Amerikanca, a sedamdesetih godina kafana je postala kultno mesto okupljanja glumaca koji su dolazili na Filmske susrete, a vrhunac popularnosti je doživela u periodu između 1986. i 1990. godine. 2009. godine kafana je zatvorena, ali je nakon četiri godine pauze ponovo u radu i sve vreme je u vlasništvu porodice Mandić.

Amerikanac
Kovanlučka 10, Niš
Radno vreme: pon-čet 10.00-00.00; pet-sub 10.00-02.00

Nišlije čuvaju svoje kafane

Na kraju ove šetnje siguran sam u dve stvari. Prva je da će mi biti zamereno što nisam obišao kafanu Niš, zatim Portu, Zlatkovića, Libru, Ponoć ili možda Izvor ili Orač. A što da ne i Mali Podrum. Čak ni ovo što sam ih spomenuo kao mesta koja ću posetiti kada ponovo posetim Niš me neće „oprati“. Drugo, kafane na našim prostorima postoje već pet vekova. Kada su se pojavile bile su čudo modernog vremena, a danas, poput nekakve turšije konzervirane u tegli, čuvaju vremena koja su prošla. Vremena se menjaju, ljudi se menjaju, a kafane još uvek ne, jer tu su da bi ostale i opstale. Možda ne u ovakvom obliku, možda ne u svakom našem gradu, ali u Nišu sigurno.