Malo koje vino ide uz crveno meso kao argentinski Malbec

Argentina, zemlja srebra, fudbala, tanga, gaučosa koji gone krda goveda po pampasima. Priznajem da je tekst inspirisan tihom patnjom potpisnika ovih redova za ovom zemljom, komadom govedine sa roštilja i flašom raskošnog malbeca.

Bogati „crnjak“ otet od Francuza

Malo ko kao Argentinci uživaju u crvenom mesu sa roštilja. Isto tako malo koje vino toliko ide uz roštilj kao argentinski malbec. Iako je to autohtono francuska sorta, Argentina je zaslužna za današnju svetsku slavu.
Značajniju ulogu na svetskom tržištu je dobio osamdesetih godina prošlog veka, da bi pravi bum doživeo dvadesetak godina kasnije. Malbec je iz početka bio punog tela, osećalo se zrelo, pa i prezrelo voće, dosta džemasti ukus, mekani tanini. Bilo je to vino koje je zadovoljavalo ukuse većine, što zbog pristupačne cene, te i zbog toga što je bio daleko bogatiji „crnjak“ od evropskih parnjaka tog vremena.
S razvojem enologije akoholi su nastavili rasti i malbec je odjednom postao pretežak, previše zasitan, pa se tržište vratilo Evropi u potrazi za originalnim malbecom gde je ta sorta u jednom trenutnu u Francuskoj bila pred nestajanjem.
Malbec se najviše sačuvao u jugozapadnoj Francuskoj u vinskoj regiji Sud Ouest, a osim po Cahorsu poznata je i po Bergeracu koji nudi najbolji odnos cene i kvaliteta kada su klasični Bordeaux blendovi u pitanju  – tannat, pa Jurançon, slavnom slavnom po desertnim vinima, i tako dalje.

U ličnu kartu malbeca ušao je i terroir

Argentinci su ubrzo shvatili da svet zanima ravnoteža i umerenost više od čistokrvne snage i koncentracije i vodeći vinari su kao i neka sasvim nova lica odlučili potražiti nove lokacije za vinograde, na većim nadmorskim visinama od preko 1.000, pa čak i do 1.800 metara visoko u Andima gde su uspeli da pronađu traženi balans.
Arome su postale svežije i intenzivnije, alkoholi niži, nestao je džemasti ukus, a u opis ovog vina ušao je i  terroir. Dakle različiti vinogradi malbeca su na različitim pozicijama davali različite rezultate. To je dovelo do toga da najbolji malbeci nemaju stereotipni karakter, nego su postala vina sa poreklom, puno sličnija evropskim, a opet sa sebi svojstvenim karakteristikama. I zbog toga su postala neizostavna na svetskim trpezama.