Humanitarno kulinarsko takmičenje u METRO HoReCa centru
Prvu nedelju juna kompanija METRO Cash &Carry Srbija obeležila je kao Nedelju robnih marki, u okviru koje je centralno dešavanje bilo celodnevn...
pročitaj jošEfikasno upravljanje rizikom od alergena zahteva pažljivo razmatranje prisustva alergena iz sastava prehrambenog / gastronomskog proizvoda, unakrsne kontaminacije i unakrsnog kontakta u svim fazama proizvodnje
Alergije na hranu uobičajena su pojava u svetu. Konzumacija hrane i pića u ugostiteljskim objektima predstavlja značajan rizik za korisnike sa alergijama na hranu. Pripremljena jela sadrže veliki broj sastojaka, što, uz ograničenu kontrolu rukovanja hranom u svim proizvodnim i uslužnim procesima, može predstavljati veliki rizik za konzumente alergične na pojedine sastojke hrane.
Hrana koja se priprema i konzumira van kuće tj. u ugostiteljskim objektima najčešće nije označena u skladu sa zakonskim regulativama. Najčešće u sredstvima ponude nisu prikazani podaci o mogućem prisustvu alergena u hrani. Prema Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane postoji 14 sastojaka hrane koji mogu izazvati alergijske reakcije ili netoleranciju (žitarice koje sadrže gluten, jaja i proizvodi od jaja, riba i proizvodi od ribe, školjkaši i drugi mekušci, rakovi, mleko i mlečni proizvodi, kikiriki, soja i sojini proizvodi, jezgrasto voće, seme susama i slačice (senf), SO2, lupina i proizvodi od njih). Prema istoj regulativi obaveza je i ugostitelja, kao subjekata koji posluju sa hranom, da alergene označe i komuniciraju u sastavu jela i pića koje se uslužuje u objektu, ili distribuira upakovano za dostavu van objekta. Dakle upravljanje rizicima od alergena iz hrane je od velikog značaja za ugostitelje.
Efikasno upravljanje rizikom od alergena zahteva pažljivo razmatranje prisustva alergena iz sastava prehrambenog / gastronomskog proizvoda, unakrsne kontaminacije i unakrsnog kontakta u svim fazama proizvodnje – od prijema, skladištenja, pripreme, toplotne obrade, do servisa ili pakovanja i dostave ili iznošenja hrane pred gosta. U većini ugostiteljskih objekata ne postoje posebne prostorije za skladištenje i pripremu hrane bez alergena, zbog čega je od izuzetnog značaja da se u postojećim tehničko/tehnološkim uslovima hotelskih kuhinja preduzmu koraci neophodni da se proizvede bezbedan proizvod i unapredi upravljanje rizicima u okviru postojećeg sistema bezbednosti. Ustaljena pravila dobre proizvođačke (GMP) i dobre higijenske (GHP) prakse moguće je dopuniti i prilagoditi implementiranjem jednostavnih bezbednosnih mera i protokola, kojima se značajno može umanjiti rizik od unakrsne kontaminacije i kontakta alergenima u hrani. Tokom manipulacije hranom prema pravilima dobre higijenske prakse (GHP) ugostiteljski objekti bi trebalo da imaju zvanične ustaljene protokole za čišćenje i sanitarnu obradu svih prostorija (mesta za pripremu, obradu i skladištenje namirnica), koji određuju koje prostorije, uređaje ili zalihe treba očistiti i koliko često, kako bi se umanjio rizik od unakrsne kontaminacije sa alergenima. Odabir odgovarajućeg protokola čišćenja od alergena iz hrane u kuhinji mora uključiti i pažljivu selekciju deterdženata za čišćenje, temperaturu vode kod mokrog čišćenja i vrstu materijala i učestalost zamene krpa kojima se vrši odstranjivanje nečistoća sa radnih površina i opreme i uređaja, i neizostavnu ličnu higijenu zaposlenih, tj. promenu radne uniforme neposredno pre pripreme hrane bez alergena.
Pored dobre higijenske i dobre proizvođačke prakse neophodno je i poznavanje odgovarajućih alternativa za alergene namirnice. Uspešno definisana zamenska namirnica ili više njih se određuje prema određenoj ulozi/funkciji u recepturi. Na primer kokošija jaja imaju svojstva: stabilizacije pene, povezivanja, koagulacije prilikom zagrevanja i emulgaciona svojstva u kuvanim proizvodima (kao krem brule), emulzionim sosovima (majonez), zatim, svojstvo kontrole kristalizacije (kod sladoleda) i želiranja (kod proizvoda kao što su musevi).
U pripremi proizvoda bez glutena najčešće se koriste skrobovi kao glavni sastojak zbog želiranja, zgušnjavanja, prijanjanja, zadržavanja vlage, stabilizacije, formiranja filma i teksturalnih svojstava.
Usled zamene kravljeg mleka sa alternativama za mleko, neophodno je upoznati se sa nutritivnim profilom biljnih alternativa za mleko i nadoknaditi deficitarne nutrijente. Industrijske alternative mleku su: mleko od soje, mleko od ovsa, mleko od konoplje, mleko od kokosa, mleko od pirinča, mleko od jezgrastog voća kao na primer badem ili lešnik. Biljni ekstrakti koji su rastvorljivi u vodi kao ekstrakti mahunarki, uljarica, žitarica ili pseudocerealija mogu biti zamena za kravlje mleko, ali postoji potreba za obogaćivanjem tako da sastav i nutritivni kvalitet budu slični kravljem mleku.
MILICA ALEKSIĆ
Rukovodilac METRO HoReCa centra za edukaciju
Pored već dobro poznatih lokacija prestižnog lanca Korpa Deli Marketi, na adresi Bulevar vojvode Bojovića 14 u Beogradu i Veselina Masleše 2 u Novo...
pročitaj jošKako bi se privukla pažnja ljubitelja ekskluzivnih gastronomskih iskustava u restoranima širom Srbije, pored internacionalnih jela vredno je istaći...
pročitaj jošSutlijaš, mnogima omiljena poslastica iz detinjstva, ne mora da bude pripreman samo na tradicionalan način. Kikkoman recept za čokoladni sutlijaš d...
pročitaj još