Que bella Mortadela: Nekada su ovaj delikates jeli samo bogati
Mortadela je narezak niže klase. Ovo može da izjavi samo neuki skorojević koji misli da je Italija samo pršuta i sir i čaša skupog vina. Daleko od ...
pročitaj jošSlavni Robert de Niro koristi svaku priliku da naglasi svoje moliško poreklo i Molize je verovatno poznatiji u Americi, nego u Evropi. Region koji ne izaziva senzaciju, ali iza stidljivosti se otkrivaju prelepa iznenađenja
„Moji prabaka i deda, Anđelina i Đovani su bili iz Feracana, a ja sam italijanski državljanin. Zapravo, možda ću morati da se preselim u Italiju“, rekao je Robert de Niro prošlog leta, kada se još plašio Trampovog reizbora. Glumac se uvek rado razmeće svojim moliškim poreklom. I Molize je verovatno poznatiji u Americi, nego u Evropi. To je karma Molizea, tihog regiona, koji ne izaziva senzaciju. I kao što se često dešava, iza stidljivosti se otkrivaju prelepa iznenađenja.
Uzmimo na primer Termoli. Istorijsko jezgro, koje datira iz vremena Fridriha II, patilo je od teške depopulacije sve dok se nije pokrenuo vrli mehanizam. 2002. godine Manuela Kukoro i njen suprug Rino Alfieri su se vratili da žive i u samom srcu istorijskog centra i na 10 minuta hoda od trajektne luke za ostrvo Tremiti, otvorili hotel Locanda Alfieri koji nudi elegantne sobe ukrašene mešavinom rustikalnih elemenata i dizajnerskog nameštaja. Dimora Monsignore je prefinjeni pansion koji nudi noćenje sa doručkom, a nalazi se na 100 metara od centralne plaže Sant’Antonio. Ukoliko želite da isprobate lokalna jela od morskih plodova za vas je Ristorante Da Nicolino. Od 1975. godine ovde se služi fenomenalni brodet – u’bredette, tipičan za ovaj deo obale.
Molize je dugo bio miran, za Italiju neobično ćutljiv, a onda se u leto 2020. godine dogodio bum! Otkrili su ga, pre svega Italijani, zbog pandemije, ali iznad očekivanja. Od stranaca nije bilo ni traga ni glasa, iako je Njujork tajms predložio Molize za jednu od destinacija godine.
Kampobaso je glavni grad regije, piktoreskni gradić od 50.000 stanovnika smešten na 700 metara nadmorske visine između planina Sanio i Mateze. Nad gradićem dominira srednjovekovni zamak, tako da ne čudi da je poznat po drevnom takmičenju u mačevanju koje se događa svake godine od 14. veka.
Jedna od najvažnijih svetkovina je Corpus Domini u junu, a radi se o procesiji u kojoj građani na ramenima nose kipove i instalacije koje prikazuju biblijski scene obučeni u svece, anđele i demone. Ukoliko niste raspoloženi za helovin u junu, okrenite se kuhinji. U Molizeu možete očekivati izdašna, prijatna jela koja se vrte oko rustikalnih sastojaka. Ovde obožavaju bogata jela od jagnjetine i kozletine, ali poseban delikates su iznutrice. Toliko ih vole da iznutrice pune iznutricama. Abuotti i torcinelli su dve najpoznatije poslastice. Prve su mali komadići jagnjeće džigerice i tvrdo kuvanih jaja kojima se nadevaju jagnjeća creva, a zatim peku. Druge su kobasice od jagnjeće džigerice, sa dodatkom komadića bubrežnjaka, koje se peku na roštilju.
Ako mislite da ovde za testeninu nema mesta, grdno ste se prevarili. Ako imate jedan dan za provesti u Molizeu, tanjir fusila alla Molisana je ono što vam treba. Izrađuju se od brašna od krupice i vode, motaju se, režu i uvrću oko drvenog ražnjića kako bi se dobio klasičan spiralni oblik. Bilo da dolaze okupani u pikantnom sosu od paradajza ili bogatom raguu, fusili su ovde glavna zvezda. Kavateli su oblik testenine koji preporučujemo svakome ko želi početi raditi svoju pastu. Puno ga je lakše oblikovati, a mala udubljenja izvrsno drže sos, što ih čini savršenim za guste umake poput ragua od kobasice. Ukoliko želite da se u to i lično uverite posetite tratoriju La Grotta da Concetta. Neformalan i prijateljski restoran u Kampobasu koji, osim mesnih, nudi i jela poput paste sa karfiolom, fusila sa jagnjećim raguom, kao i kavatele sa brokolijem i čilijem.
Severno od Kampobasa je brdsko selo Limosano, a ako volite skijanje, uputite se prema padinama Campitello Matese na zapadu. Zapadnije u regiji su sela Castel San Vincenzo, gde možete videti ruševine opatije San Vincenzo al Volturno i Rocchetta al Volturno gde se nalazi napušteno selo koje je bilo poprište lažne bitke tokom Drugog svetskog rata. Da, dobro ste čuli, propaganda nije izmišljena u dvadesetom veku.
Veliki događaj u zimskom kalendaru Molizea je la ‘Ndocciata di Agnone (Baklje anjonske). Spektakularna parada u kojoj muškarci obučeni u crne ogrtače u najboljoj tradiciji paganskih rituala samnitskih plemena koja su nastanjivala ove prostore, nose baklje, a sve se završava paljenjem velike lomače u centru. Sutradan, možete posetiti jednu od najstarijih livnica Antica Fonderia koja je bila u vlasništu porodice Marineli, a proizvodila je najkvalitetnija crkvena zvona. Posle toga prošetajte do poslastičarnice Carosella koja poslužuje grešne užitke od 1839. godine. Obavezno probajte hostije (ostie), tanke napolitanke punjene mešavinom badema, oraha, meda i tamne čokolade.
U Molizeu dominira italijansko stanovništvo, ali zanimljivo je da ćete, pogotovo u selima oko Kampobasa, neretko naići na Moliške Slovene. Zajednica Moliških Slovena nema sopstveni etnonim, tradicionalno koriste termine Zlava i Škjavuna, a potiču od Srba katolika koji su izbegli iz Hercegovine i Dalmacije za vreme osmanske invazije. Da li zbog Moliških Slovena ili ne, stanovnici ove regije obožavaju salame i kobasice. Svih oblika i veličina. Daleko najpoznatija je La Signora di Conca Casale, ukusna kobasica sa dugom istorijom napravljena od vrhunskih svinjskih komada kao što su but, lopatica i trbuh. Omiljena grickalica u Molizeu je takođe napravljena od svinjetine. Pampanella su listići mesa od paufleka, rebara i vrata marinirani u ljutoj i slatkoj paprici, a zatim zapečeni u rerni. Obično se grickaju sami ili u sendviču, za uživanje dok ste u pokretu.
Molize nema pedigrirane sireve kao druge italijanske regije, ali ono što rade, rade vrlo dobro. Pecorino je čest izbor zahvaljujući obilju ovaca, ali ovde i blagih kravljih sireva kao što su scamorza ili caciocavallo. Ipak, najpoznatiji brend sireva je dal Molise iz Guardaređije, seoceta pored Kampobasa. Teško bi bilo nabrojati sve njihove sireve, pa tako samo mocarelu proizvode u nodini, laccetti, treccione i stracciatella obliku. Buratu možete kupiti svežu, dimljenu, ali i smrznutu, kao i rikotu, ali rikotu proizvode i sa tartufima. Ako posetite Molize, sigurno ćete se vratiti sa bar jednim njihovim sirom.
Molize je prepun malih gradića vrednih vaše pažnje. Prvi tragovi o Izernji vode 700.000 godina unazad. Iako je pretrpela višestruka razaranja, očuvala je veliki broj arheoloških ostataka. Fontana Fraterna je simbol gradića i sagrađena je od ploča sa porušenih spomenika rimskih vojnika. U osteriji Paradiso možete probati sagne fagioli, jelo težaka i siromaha, a radi se o domaćoj pasti sa pasuljem, skuvanom u bakarnom kotliću sa dodatkom ljute paprike i usoljenog bakalara.
Pored Izernje je i Skapoli, selo poznato po proizvodnji gajdi, a svake godine u julu se održava međunarodni festival gajdaša. A šta tek reći o Sepinu, zajednici od 2.000 stanovnika. Tipična srednjovekovna arhitektura, centralni trg sa nizom uskih uličica i veliki broj fontana su bili dovoljni da bude proglašeno za najlepše selo u Italiji.
U nadi da smo vam dočarali sve lepote ove najmlađe i najmanje razvijene regije, za kraj ćemo citirati Stefaniju di Pasko koja vodi restoran Locanda Mammì u Anjoneu.
“Da bi malo selo postalo veliko, mora ponuditi nešto izvrsno. Nastojimo da našu zemlju učinimo izvrsnom i atraktivnom u svakom smislu“.
PAMPANELLA To je najpopularnija ulična hrana u Molizeu, glavni akter žurki i festivala. Poznata kao Pampanella Molisana. U pitanju su komadi pečene svinjetine uvaljan u dosta belog luka, ljute i slatke tucane paprike. Crvene je boje, meke i sočne teksture, a jede se toplo ili hladno uz hleb. Čini se da ime potiče od reči „pampino“, lista vinove loze u koji je tokom davnih vremena file zamotavan tokom kuvanja.
FUSILLI Od davnina u Molizeu su se uzgajale žitarice i proizvodila testenina. Mnogi oblici testenine i danas rasprostranjeni širom Italije nastali su baš ovde. To je slučaj i sa fusilima, koji se pripremaju od mlevene durum pšenice, vode i soli. Trake testenine se kroje po klasičnom obliku, a zatim suše. U tipičnim tratorijama naći ćete ih začinjene alla Molise, odnosno sa sosom od jagnjetine ili mešanog mesa.
CICERCHIE Sastrica je jedna od najstarijih mahunarki, a posebno je bogata proteinima. Konzumira se nakon dužeg natapanja u toploj i slanoj vodi (najmanje 24 sata), kuva se oko dva sata i začinjava uljem i majčinom dušicom, origanom i ruzmarinom. S druge strane, mogu se koristiti u supama ili, opet, pripremljene kao pire. Imaju delikatan ukus koji podseća na leblebiju, pasulj i grašak (indijski grašak).
CACIOCAVALLO DI AGNONE Sir od kravljeg mleka, kruškastog oblika, težine između 1,5 i 3 kilograma, čije zrenje traje od tri meseca do dve godine. Svežeg je i slatkastog ukusa, koji s vremenom postaje jači. Kremaste je konzistencije, a odličan je na roštilju što se dokazalo 2019. godine kada je osvojio priznanje Italian Cheese Award kao Najbolji zreli topljivi sir.
SIGNORA DI CONCA CASALE Jedini proizvod sa liste Slow Food Presidium iz Molizea jeste velika salama napravljena od finog svinjskog mesa (slabina, plećka, masnoća i leđa), usitnjenog nožem i začinjenim biberom, čilijem, divljim komoračem i korijanderom. Opna je štavljena kukuruznim brašnom, sokom od pomorandže i limuna, sirćetom i vinom. Oblikom podseća na košnicu, a jede se isečena na debele kriške. Nekada je ova salama bila poklon kojim je grad darovao značajne ličnosti, npr. apotekare i notare.
TORTARELLO Povrće koje oblikom prilično podseća na krastavac dolazi iz porodice dinja, a rasprostranjeno je u priobalnim delovima Molizea i Abruca. Zelene je boje, izduženog i blago zavijenog oblika. Bogato vodom, osvežavajući i ukusan; jede se leti, sa korom, začinjen solju, uljem i sirćetom, samostalno ili sa paradajzom.
Mortadela je narezak niže klase. Ovo može da izjavi samo neuki skorojević koji misli da je Italija samo pršuta i sir i čaša skupog vina. Daleko od ...
pročitaj još