Dobrodošli na prvi street food štand sa Michelinovom zvezdicom

Da li možete da zamislite Michelin, takos i kiosk u jednoj rečenici? Donedavno svakako ne, ali kiosk koji prodaje takose u Meksiko Sitiju se može pohvaliti Michelinovom zvezdicom.

El Califa de León je smešten u San Rafael četvrti i poslužuje samo četiri vrste takosa. U ponudi su: bistec (od goveđeg odreska, cena 2.90€), chuleta (od svinjske krmenadle, cena 4.50€), costila (od goveđih rebara, cena 4.50€), kao i gaonera taco (cena 3.90€) – za koji su Michelinovi inspektori rekli da je najbolji. On se pravi od tanko narezanog goveđeg filea, začinjenog samo solju i sa malo limete.

Prvi street food sa Michelinovom zvezdicom izazvao brojne polemike

Ipak, nisu svi puni podrške i razumevanja, jer većina (s pravom) doživljavaju Michelin kao vodič koji se bavi isključivo fine diningom. Povodom objavljivanja zvezdice za ovaj objekat naišli smo na brojne komentare na Redditu, među kojima se jedan izdvojio.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Califa De León (@califadeleon)

– To nije restoran, ima vrlo malo prostora i nema baš nikakve karakteristike kakve traži Michelin. Ne znam kako se našao u vodiču?! Čekanje obično traje od pola sata do sat vremena, mnogi jedu stojeći i na ulici, toalet je mali, a lokal nije mesto u koje ćete, na primer, povesti malo dete. Ukus takosa je dobar, ali ima drugih sličnih mesta u gradu sa istim ukusom – napisao je jedan korisnik, a većina se složila sa njim.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Atlanta’s Food Guide | Foodie Anonymous (@foodie_anonymous)

Na drugoj strani Michelin u svom objašnjenju navodi sledeće:
Ova skromna taqueria posluje više od 70 godina, i najpoznatiji su po prepoznatljivom gaonera tacou, jelu na koje su naši inspektori posebno obratili pažnju tokom svojih višestrukih poseta. Njihova tehnička sposobnost blista, a budući da imaju samo četiri opcije na jelovniku, to im omogućuje da zadrže visoke standarde. Bilo da smo ih posetili ujutru, u vreme pauze za ručak ili tokom večere kada je najveća poseta, kvalitet je bio isti.

S obzirom na to da nismo probali ove, toliko hvaljene, takose, a imajući na umu kvalitet naših pečenjara, dobrog uličnog roštilja, kao i sve više objekata ulične hrane sa inovativnom i ukusnom ponudom, zanimalo nas je da li bi bilo iznenađenje da jednog dana takav objekat dobije Michelinovu zvezdicu, ili bar uđe u vodič.

Da li u Michelinov vodič treba uvrstiti i pljeskavicu – pitanje je sad

Da bi dobili stručno mišljenje zamolili smo naše priznate ugostiteljske radnike i stručnjake da se izjasne na ovu temu.

– Ulična hrana i Michelinova zvezdica na prvi pogled mogu delovati kao nespojivi pojmovi, ali stvarnost pokazuje drugačije. Kiosk sa takosima u Meksiku i hawker stall u Singapuru, koji je poznat po svojim pečenim pilićima, dokaz su da Michelin sve više ceni autentičnost i kvalitet izvan luksuznih okvira“, kaže na početku razgovora Boro Todorović, Director of Operations at Gorski Hotel & Spa Kopaonik i nastavlja:

– Pljeskavica, kao deo balkanske kulinarske tradicije, može zadovoljiti Michelinove standarde ukoliko je pripremljena sa vrhunskim sastojcima, ako je proces pripreme dosledan i majstorski izveden, te ako pruža jedinstveno iskustvo koje nadmašuje očekivanja prosečnog kupca ulične hrane. Michelin je prešao dug put od svog početka, i danas je mnogo otvoreniji za različite forme kulinarstva. Pljeskavica sa ulice, pečenjare s autentičnim pečenjem i hajdučki ćevap, svi imaju potencijal da se nađu u Michelinovom vodiču jer, na kraju dana, kulinarska umetnost ne poznaje granice forme, već slavi izvrsnost u svakom njenom obliku.

Oskar Kovač, chef kuhinje Salaša Kovač 1920, je dao svoje viđenje stvari ali i ponudio vrlo zanimljivo rešenje.
– Iako nisam u zadnje vreme neki veliki fan Michelina zbog njegove politike, mislim da bi zvezdice trebali dodeljivati samo restoranima koji ispunjavaju visoke kriterijume i standardne, kao što je to slučaj sa velikom većinom restorana sa zvezdicama. Ne sumnjam da meksički kiosk služi najbolji tako na svetu, ali nije fer da bude u konkurenciji sa restoranima koji imaju vrhunsku uslugu, ulažu veliku količinu novca u celo poslovanje da bi održali ili podigli nivo. Mislim da bi Michelin trebao da napravi kategoriju za njih, tako da se kiosci i objekti ulične hrane takmiče između sebe. U tom slučaju i pljeskavica bi mogla dobiti mesto u toj konkurenciji.

Nastavak čitajte u magazinu CafeBar & Restoran #69

Slične teme:
Najskuplji hamburger na svetu: Zlatni dečko kao humanitarni projekat ili uvreda za gladne
Kum Wagyu Mafije Hisato Hamada: „Wagyu je utkan u DNK japanskog naroda”