Salaš kod Stare Dunje: Ugostiteljska komuna sa mirisom tradicije

Salaš kod Stare Dunje je otvoren 1. maja 2018. godine. Neki kažu da od naziva objekta zavisi i njegova sudbina. Ime ovog salaša je nastalo zbog stoletnih dunja zasađenih na ovom prelepom placu, koji se nalazi na Beogradskom putu.

Salaš kod Stare Dunje, mesto iz mašte Nenada Čavića, smestio se na jednom banatskom bregu

Tik uz drum. To je put između Beograda i Zrenjanina, u Stajićevskom ataru, tik uz čuvenu Carsku baru – carstvo flore i faune na svetskom nivou. Interesantna je priča o nastanku ovog uglednog salaša.

Mesto za mašti na volju

Tvorac svega je Nenad Čavić, čovek nemirnog duha i izvanrednih ideja. Držao je Nenad nekoliko restorana na području Zrenjanina ali sve vreme je bio zaokupljen idejom da napravi nešto veliko i lepo, mesto gde će moći da da mašti na volju i gde će moći da pokaže svoje ugostiteljsko umeće. Kada je ugledao tablu da se prodaje vikendica na Beogradskom putu, srce mu je zaigralo. Obišao je ceo plac i shvatio da je na mestu o kome je sanjao. Mala vikendica na placu od 1 ha, kuća na bregu sa prelepim pogledom na sve strane.

Pošto je informacija o prodaji ovog parčeta raja došla do pravog kupca, Nenad je smakao oglasnu tablu sa ograde placa i smestio je u gepek svog automobila, kako bi prodavca placa poštedeo bespotrebnog živciranja zbog preterane znatiželje građana. Pogađanje oko cene imanja je nekako zavšeno. Nije Nenad bio vlasnik velikih para ali je smatrao da će njegova velika želja uspeti da pobedi sve nedaće. Tako se i dogodilo.

Našao je arhitektu entuzijastu koji je želeo da pokaže svoj talent i nadahnuće. Krenuo je radosni hod po mukama. Gradio se salaš. Upredo sa gradnjom salaša okupljao se i trenirao personal. Pravila se ekipa koja će biti kadra da iznese ovoliki posao bez roptanja.

Kod Stare Dunje je zajednička kuća

Ideja arhitekte i Nenadova je bila da restoranski deo bude sagrađen na brežuljku; da se i sa leve i sa desne strane izgrade krušne peći, roštilji, sačevi, pušnice; da gosti odmah vide šta se sprema i da već kod prvog kontakta sa restoranom osete božanstvene mirise domaće kuhinje. Salaš kod Stare Dunje je jedna mala komuna koja broji tridesetak ljudi. Zaposleni svojataju i vole ovo mesto. Za četiri godine niko nije napustio posao i promenio kolektiv. A i zašto bi? Radnici sami biraju kada će da koriste godišnji odmor; svi imaju plaćen prevoz od kuće do posla i od posla do kuće. Zajedno rešavaju sve probleme.

Organizuju zajedničke posete znamenitim ugostiteljskim objektima u drugim državama u okruženju. Deci zaposlenih su na raspolaganju igrališta i drugi prostor na salašu. Nikome nije neobično da mama dovede dete na posao jer salaš smatraju zajedničkom kućom.

Na Salaš kod Stare Dunje arhitekta je vrlo maštovito uklopio tradicionalnu arhitekturu i najsavremenija rešenja, koja obezbeđuju savršeni konfor svakom gostu. Fascinantno je da Salaš kod Stare Dunje može da primi trista gostiju i da svima bude udobno. Posebna atrakcija je vinski podrum, koji je jedno intimnije mesto za pedesetak gostiju.

Roditelji sa malom decom mogu da budu bezbrižni pošto salaš ima veliko igralište za decu sa svim spravama koje deca obožavaju.

Salaš je građen pune tri godine, od 2015. do 2018. Sve vreme gradnje krila se namena objekta. Kada je otvoren, 1. maja 2018. godine, počeo je da radi punom parom. Tražila se slobodna stolica. Međutim, došla je korona koja je promenila mnogo toga. Danak je platio posao, a danak je platio i gazda Nenad. Na najdirektniji način je upoznao gadnu stranu ove opake bolesti. Upoznao je i moći i svojstva respiratora. Prošla je bolest ali posledice su ostale. Energija i Nenadov radni elan su smanjeni ali mladi kolektiv je uspeo da podigne posao na stari nivo.

Salaš se vratio na ono stanje pre korone. Organizuju se uspešno razne svetkovine, slavlja, manifestacije. Jednom rečju, sve što čovek zamisli, a da je vezano za jelo i piće, muziku, igru i vrhunsko raspoloženje, ovde je svakodnevica.

Salaš kod Stare Dunje – mesto gde se posao voli, a gost poštuje

Posao vodi tridesetak mladih ljudi, na čelu sa Vladanom Mijićem, mladićem starim 33 godine, čovekom nemirnog duha koji se kalio pored Nenada još u Zrenjaninu, u restoranu Citadela. Odlazio je Vladan svojim putem. Odlazio, ali se i vraćao. Skrasio se, izgleda, na Salašu kod Stare Dunje jer odavde niko ne odlazi. Zahvalan je, mladi Vladan, Nenadu Čaviću što mu je nesebično otkrivao tajne ugostiteljskog zanata jer je uz njega naučio kako se voli posao i poštuje gost.

Gosti tu ljubav najpre uoče i zbog toga pokazuju svakim gestom veliku zahvalnost. Vladan je već sada zaokupljen pripremom salašarskog vinskog festivala, koji se održava 14. septembra. Sjatiće se tu silan svet. Proizvođači ovog božijeg nektara i ljubitelji dobre kapljice.

Inače, na Salašu kod Stare Dunje služe se samo vina sa našeg područja. To je prilika da se vidi kakvim blagom raspolaže ovo podneblje. Mesec-dva posle ove manifestacije počinje svinjokolj, koji je prošle godine trajao 13 dana. Tu gosti mogu da uživaju u domaćim specijalitetima koji se nude u dane svinjokoja, a mogu i da učestvuju u spremanju istih.

Petkom, subotom i nedeljom gosti mogu da uživaju u živoj svirci renomiranih orkestara.

Tradicionalna jela u punom sjaju

Na meniju Salaša kod Stare Dunje nalaze se tradicionalna jela naših krajeva, spremljena na starinski način – od domaćih namirnica, koje proizvode vredni domaćini iz ovog dela Banata. Sve je domaće, i sve je sveže. Ovaj eminentni salaš nema zamrzivače, niti ima namirnice koje dugo stoje. Drže se pravila da je bolje da nečega nestane, nego da se vuče po magacinima.

Šta nudi svojim gostima Salaš kod Stare Dunje?

Supe, čorbe, mađarsku ljutu gulaš čorbu, topla predjela, kuvana jela, gulaše, paprikaše, pasulj, sarme, svadbarski kupus, podvarak, ečansku pljeskavicu, petrovačku kobaju, razne medaljone, pileće belo, Sosin oval, Babin roštilj, Dunjin ražnjić, piletinu ispod sača, jagnjetinu ispod sača, dimljena rebra, medena rebra, dimljene butkice ispod sača, petrovgradsku šniclu, ćuretinu s mlincima, ovčiju pljeskavicu, kobasicu od mangulice, vrat od mangulice u sosu od šarenog bibera, razna hladna predjela, vojvođanske šunke, selekciju vojvođanskih sireva.

Jednom rečju, nema šta nema. Nakon svega, poslastice razne, domaće. Vaše je samo da dođete.