Rakija, ritualno serviranje i u kojim čašicama je treba ispijati

Voćni destilat, kakav je rakija, ima mnoštvo bogatih ukusa i aroma i zaslužuje da bude tretiran kao ostala premium pića, što podrazumeva i služenje u čašama različite zapremine, oblika i dizajna

Naše nacionalno blago i njeno veličanstvo – domaća rakija

Za mnom cika… Za mnom potraga… A preda mnom put za Dovraga… Bar da mi je fićok rakije… Tu bi moglo da se sakrije… pevao je Đorđe Balašević u pesmi Bože, Bože. Milovan Glišić u pripovetki Svirač ovako piše: „Mehandžija donese divit, jedan čokanj, mastilo, pero i jedan tabak prilično izgužvane hartije. Vidak uze i ode za drugi sto ukraj da piše. A jedan treći umetnik, Sava Stojkov, naslikao je 1977. godine ulje na staklu pod nazivom Sa fraklićem. Fićok, fraklić, čokanj, sve mu to dođe na isto. Magični stakleni sudić sa dugim grlom iz kojeg se pije samo jedna vrsta pića, naše nacionalno blago, Njeno veličanstvo – domaća rakija.

Rakija je prvi put predstavljena svetu u Parizu

Rakija se prvi put zaputila u svet 1889. godine, u vreme Kraljevine Srbije, koja se na Svetskoj izložbi u Parizu predstavila sa pet vrsta rakije – šljivovicom, klekovačom, kruškovačom, komovicom i trešnjevačom. Dogodine, opet u Parizu je rečeno da našu rakiju najbolje karakteriše rakija od šljive, a ona se u to vreme konzumirala iz stubičastih čašica. Još neki zapisi dokazuju da se u periodu pre Drugog svetskog rata u Mitropoliji rakija služila iz stubičastih čaša.

Kad se spomene služenje rakije, prva pomisao je fićok, fraklić ili čokanj. Sad će neki reći da je prvo, ipak, bila čutura. Iz čuture se danas ne pije, bar ne direktno, jer mnogi proizvođači svoje destilate pune u flaše u obliku čuture. Danas praktično da ne postoji restoran koji se ne ponosi domaćom rakijom koju poslužuje. Postalo je stvar prestiža i domaćeg bontona poslužiti rakiju u pravoj čaši iz koje ćete osetiti sve arome i specifičnosti ponuđene rakije.
Kada su počeli da niču specijalizovani rakija barovi i kada je rakija ponovo postala in piće, neki ugostitelji su počeli da je služe u čokanjčićima. Vodili su se time da nacionalno piće treba da se poslužuje kako to tradicija nalaže.

Rakija koja je odležala treba biti servirana u konjak čaši na temperaturi oko 20 stepeni

Vrsta i starost destilata

No, živimo u novom dobu i rakija bi trebalo da dobije poštovanje i ritualno serviranje, uz poštovanje određenih pravila, baš poput konjaka ili viskija. Voćni destilat, kakav je rakija, ima mnoštvo bogatih ukusa i aroma i zaslužuje da bude tretiran kao ostala premium pića, što podrazumeva i služenje u čašama različite zapremine, oblika i dizajna.
Prvo što treba uzeti u obzir je vrsta i starost destilata, i prema tome odrediti pravu čašu koja odgovara njenim senzornim svojstvima. Tako, na primer, medovača i orahovača se poslužuju u likerskoj čaši. Sličan tretman treba da imaju slatkaste rakije, napravljene od malina, drenjina, jagoda ili aronije. Na drugoj strani, rakije koje nisu odležavale u buradima, od kajsije, višnje, kruške, dunje, šljive i jabuke se poslužuju u ravnim rakijskim čašama. Jedino tako će ukus i miris doći do punog sjaja. Ove čaše su pogodne i za serviranje lozovače.
Odležale rakije bi po pravilu trebalo servirati u konjak tj. brendi čaši. Temperatura služenja je u tom slučaju oko 20 stepeni. U pitanju su čaše koje imaju kratku stopicu i čije telo se sužava ka vrhu, a dizajnirane su za pića čije arome treba zadržati unutar stakla. Pored odležalih rakija od šljive, u istoj kategoriji su i travarice na bazi destilata šljive.

Rakije koje nisu odležavale u buradima, od kajsije, višnje, kruške, dunje, šljive i jabuke se poslužuju u ravnim rakijskim čašama

Temperatura serviranja rakije

Kada je temperatura služenja neodležalih rakija u pitanju one se serviraju na nešto nižim temperaturama od odležalih. Idealna temperatura se kreće u rasponu između 10ºC do 14ºC jer tako voćne arome dolaze do punog izražaja. Nikako ne preterujte u hlađenju jer se tako ubijaju fine arome.
Po rakijskom bontonu, čašica bi trebalo da bude ispunjena oko 65%, a poželjno je da to budu čaše od 0,3 dl i da imaju uže grlo. Kada se flaša otvori, ostaviti je jedan minut i tek onda sipati u čašice. Dok poslužite gosta rakija će formirati svoj pun ukus, te je on može odmah konzumirati. U svakom slučaju, odluka je gosta kako će konzumirati, ali na vašim konobarima i somelijerima je da mu savetima omoguće da u rakiji uživa svim čulima. I sa stilom.

Medovača i orahovača se poslužuju u likerskoj čaši, kao i sve ostale slatkaste rakije

Redosled posluživanja

U situacijama kada se poslužuje nekoliko vrsta rakija za redom, prednost uvek imaju manje aromatične rakije sa slabijim mirisom i ukusom. Lozovača ima najslabiju aromu, zatim slede rakije od kajsije, dunje, jabuke, a tek onda rakija od šljive. Nakon nje se poslužuju travarica, slatke rakije i, na kraju, likeri.

Ispijanje rakije

Jedna od zaostavština iz naše tradicije, koja još uvek važi u mnogim krajevima, je pravilo da se prva rakija ispija iz čašice i to na eks. To pravilo je važilo isključivo u slučaju kada se radi o lošoj rakiji, jer se na taj način sakriju svi njeni nedostaci. Ukoliko vam je ovo poznato, onda znate i to da ako vam u restoranu posluže rashlađenu rakiju u maloj čašici, radi se o nekvalitetnoj rakiji. S druge strane, popiti na eks rakiju koja je decenijama sazrevala u buretu je greh od boga.