Hotel Moskva je ogledalo naše duše već više od jednog veka

Od 14. januara 1908, kada je kralj Petar I Karađorđević otvorio palatu osiguravajućeg društva „Rosija“ sa gostionicom „Moskva“, pa do današnjeg dana hotel „Moskva“ je simbol Beograda i deo naše tradicije

Jedan od najznačjnijih arhitektonskih bisera srpske prestonice

Hotel „Moskva“ jedno je od onih retkih, dragocenih mesta gde vreme stoji. Za sve nas „Moskva“ je uvek bila i ostala daleko više od hotela.  Ovaj simbol Beograda deo je naših odrastanja i naše tradicije koju ljubomorno čuvamo. Ona je ponosni predstavnik onog Beograda koji još uvek postoji: tih, šarmantan i skriven na nekim čarobnim mestima koja odolevaju duhu novog vremena.
Jedan od najznačajnijih arhitektonskih bisera srpske prestonice izgrađen je u stilu ruske secesije sa elementima grčke antike. Pod zaštitom države je od 1968.godine  kao spomenik kulture glavnog grada, a od 1979. kao kulturno dobro od velikog značaja.

Menjao vlasnike i imena

Hotel „Moskva“ je kroz istoriju menjao, kako vlasnike i imena, tako i izgled. Na početku, na ovom mestu stajala je kafana Velika Srbija, pa Palata Rosija, a na kraju Hotel „Moskva“.
Gradnja je počela u proleće 1905. a svečano otvaranje palate osiguravajućeg društva „Rosija” sa gostionicom „Moskva” bilo je 14. januara 1908. godine. Zdanje je svečano otvorio kralj Petar I Karađorđević lično, uz pratnju dvorskog orkestra.
Hotel „Moskva“ je privlačio i oduševljavao na stotine slavnih ličnosti koje su se vremenom upisale u istorijski kod hotela. Od Alberta Ajnštajna, preko Ričarda Niksona, sve do Roberta De Nira i Lučana Pavarotija, „Moskva“ je ugostila toliko značajnih imena iz svih segmenata javnog i političkog života da bi ta lista teško stala u jedan novinski članak.

Epicentar društvenog i kulturnog života

U kafani „Moskva” su se susretala i najveća imena srpske i jugoslovenske književnosti 20. veka – Ivo Andrić, Bransilav Nušić, Jovan Dučić, Stevan Sremac, Vasko Popa, Tin Ujević, a kasnije i Momo Kapor i Branko Ćopić. Kafana je bila toliko popularna među književnicima da su poštari većinu pisama i knjiga nosili slavnim piscima direktno u Moskvu, a ne kući. Hotel „Moskva” postao je epicentar društvenog i kulturnog života Beograda. Stanislav Vinaver je govorio da je kafana „Moskva“ „leglo naše literature“.
Olimpijski savez Srbije, nastao je upravo ovde, na četvrtom spratu hotela. Oformljen je 1910. godine na inicijativu mladih oficira Srbije kao „Srpski olimpijski klub“ i prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena. Apartman 418 u tu čast nosi ime „Olimpijski“.
Kafana hotela „Moskva“ je takođe, za samo nekoliko godina od otvaranja, u potpunosti promenila gastronomsku kulturu Beograda. Odavde je krenula moda otvorenih terasa sa suncobranima, moda francuskih vina, deserata i guščje paštete, moda češkog piva, ribe sa majonezom… U kafani „Moskva” se mogla čuti bečka muzika, ali i američki džez, kao i orkestar „dobro izvežbanih muzičara”.

Geografski centar Balkana

Ono što je ostalo trajno kao karakteristika ovog velelepnog zdanja jesu tradicija i kvalitet koji su opstali preko 100 godina.
Ovaj istorijski hotel i ponosni član „Historic Hotels Worldwide“ koji se nalazi u samom srcu Beograda, na adresi Balkanska ulica broj 1, koja je i zvanični geografski centar Balkana, pre nekoliko godina je i kompletno renoviran, uz duboko poštovanje prema tradiciji ali istovremeno u skladu sa aktuelnim trendovima svetskog hotelijerstva. Hotel „Moskva“ danas raspolaže sa 123 sobe (od toga su 6 luksuzni apartmani a 4 junior apartmani) 4 banket sale, Spa centrom, restoranom „Tchaikovsky“ kao i čuvenim kafeom „Moskva“.

Petogodišnja rekonstrukcija

Petogodišnja rekonstrukcija sprovedena je temeljno i pedantno, od enterijera preko fasade. Tom prilikom vodilo se računa o najvišim standardima, poklanjala se izuzetna pažnja svakom detalju, težilo se da se zadrži duh i autentični šarm „Moskve“.
Hotel „Moskva“ je više od hotela, on je institucija koja nam je u nasledstvo ostavila ono najvrednije što se u njoj saželo – umetnost, iskustvo, eleganciju, mudrost i smisao. Jednostavno, ona se može nazvati čuvarem naše tradicije. Te autentične, žive, kreativne, smele i hrabre tradicije koja je istovremeno i moderna, i koja predstavlja inspiraciju kako nama, tako i svim budućim generacijama koje tek dolaze.