Terme, izraz koji bolje prodaje aranžmane novim generacijama

U razgovoru sa građevinskim inženjerom i glavnim urednikom portala Gradnja.rs, Igorom Conićem, za prošli broj magazina Hoteli & Restorani, otvorili smo mnoga pitanja vezana za hotelsku industriju.

Igor Conić / Privatna arhiva

Njegov, građevinski, ugao gledanja je izazvao pažnju među brojnim hotelijerima, te smo odlučili da nastavimo razgovor na temu arhitektonskog izražaja naših hotela, a Igor se, nakon uspešno organizovane konferencije BuildUp, rado odazvao na naš poziv i podelio svoja zapažanja.

• Trend otvaranja butik hotela, bar u Beogradu, ne jenjava. Mislim da je čak i laiku to logično, jer su oni po kapacitetu manji, a samim tim su i manja ulaganja. Ipak, za butik hotel je daleko važnija intimnija atmosfera, posebna vibracija i like at home osećaj. Možeš li navesti primere butik hotela koji su po tebi pun pogodak?

Butik hoteli su kao bombonjera. Fino upakovani, mali i preslatki. Iako u Beogradu postoji bezbroj butik hotela, izdvojio bih dva u koje često svraćam. To je, za početak, Hotel Indigo u Čika Ljubinoj koji ima prelepu terasu u centru grada.

Terme, izraz koji bolje prodaje aranžmane novim generacijama

Arhitektica Ivana Letić iz Delta Real Estatea je fenomenalno prenela atmosferu starog Dorćola u sadašnjost. Ono što je čest problem kod butik hotela jeste da se funkcionalnost često žrtvuje u korist dizajna. Zbog toga se neretko desi da ne znate kako se otvaraju vrata ormana ili šta da radite sa gitarom koja je okačena na plafonu. U Indigu je sve logično, sve je na svom mestu, a šmeka ima na pretek.

Moxy Belgrade

Drago mi je da se odnedavno u Beogradu pojavio i Marriottov Moxy – najbrže rastući brend hotela u Evropi. Na mestu hotela Park na Cvetnom trgu nastao je hotel pod vodstvom arhitekte Uroša Anića iz Paviljon Studija. Na konferenciji BuildUp, koju organizuje portal Gradnja, mogli smo čuti kako je Uroš branio svoj dizajn pred velikim investitorom i kako je to na kraju urodilo plodom jer je ovaj hotel u Beogradu dobio titulu najboljeg Moxija u Evropi. Od Uroša smo čuli i da se u Beogradu otvara još jedan Moxy, i to na mestu Politikine zgrade na Bulevaru despota Stefana gde se uređivao Politikin zabavnik i Praktična žena. Zgrade sa zanimljivom i dugom istorijom odlične su za prenamenu u butik hotele jer postoji duh mesta.

• Kad smo već kod trendova i vrsti hotela, sve češće se pojavljuje odrednica – dizajnerski hotel? Šta to u stvari znači? Da li je to moderan izraz za nekadašnje stilske hotele ili se radi o, neki put, prenaglašenom insistiranju na izgledu hotela?

Dizajnerski hotel je odrednica koja se koristi kako bi se privukla određena ciljna grupa – i to pravilu vrlo zahtevna i koja je to spremna da plati. Kao što postoje poslovni hoteli koji ciljaju na poslovne ljude, tako postoje i dizajnerski hoteli namenjeni svima onima koji ne žele samo negde da prespavaju već žele da to bude posebno iskustvo. A to posebno iskustvo se dobija stavljanjem arhitekture i dizajna na prvo mesto, ne samo po pitanju samog objekta već i po pitanju unutrašnjeg uređenja. Po pravilu, angažuju se poznati arhitektonski biroi koji su sami po sebi magnet za buduće goste. Prave primere za punokrvne dizajnerske hotele u našem okruženju uglavnom nalazimo na Jadranu, gde dolazi platežno sposobna klijentela.

Hoteli poput Lonea, Grand Parka, Amarina u Rovinju ili One and Only u Portonovom su hoteli koji privlače pažnju ne samo svojim dizajnom već i vrhunskom uslugom i gastronomskom ponudom sa restoranima ovenčanim Michlenovim zvezdicama. Pojam „banja“ u Srbiji ima negativnu konotaciju jer svi prvo pomisle na bake i deke koje tamo idu da ojačaju kosti ili da izleče psorijazu, pa se u jeziku odomaćila prisvojenica – terme. Ta reč, izgleda, daleko lakše prodaje aranžmane mlađoj populaciji željnoj „spa“ užitka. Eto još jedne prisvojenice.

• Iako nemamo more, naše banje su tradicionalno dobro posećene tokom cele sezone. Ranije su posetioci uglavnom bili pripadnici starije populacije, pa su možda zbog toga i hoteli uglavnom iz doba socrealizma? Više su hoteli-lečilišta, što uopšte ne smatram da je mana. Kako ti vidiš moderan banjski hotel i možda da navedeš pozitivan primer?

U Srbiji je na promociji najviše otišla Vrnjačka Banja u kojoj je otvoreno nekoliko hotela, ali mi se ipak čini da je odustvom vizije i ozbiljnije gastroponude ova destinacija i dalje van radara platežno sposobnoj klijenteli. Vrdnik ima stalno popunjene hotele, ali se mora voditi računa da se preizgrađenošću ne pretvori u Zlatibor.

Fruške Terme

Ozbiljan hotel, ali sa jako malo soba, nastao je u vazdušnoj banji Rtanj. U pitanju je hotel Ramonda, po projektu Vladimira Milića koji se može pohvaliti ne samo dobrom arhitekturom već i dobrom uslugom.

Međutim, pravi primer kako jedna banja treba da izgleda i šta sve treba da ponudi možemo pronaći tek u Sloveniji gde su pre desetak godina podignute Terme Olimia. U pitanju je privatna investicija potpomognuta državnim novcem, sa idejom da se napravi termalna banja koja spaja lepu prirodu sa dobrom arhitekturom.

Nastavak čitajte na 46, 47. i 48. strani B2B magazina Hoteli & Restorani