U slavu tosta: ToastEd, konceptualni snack bar na lepom plavom Dunavu
Toast.ed je konceptualni snack bar u Beču, otvoren u martu ove godine, a u ponudi ima samo zalogaje u kojima je osnova tost. Zadivljujuća arhitekt...
pročitaj jošFederica Randazzo je nakon završetka fakulteta odlučila da pravo zameni enološkom avanturom kroz Italiju. U razgovoru nam otkriva da je “jaka na viljušci”, da joj se dopao Beograd, a kada priča o vinu, sve se svodi na emociju koja je dovela do njegovog stvaranja.
Slow Wine je vinski vodič koji povezuje gotovo 2.000 vinarija širom Italije, a osnovni cilj je promocija italijanskih vina u inostranstvu. Tokom svetske nedelje italijanske kuhinje imao sam tu privilegiju da prisustvujem predavanju i degustaciji koje su ispred Slow Wine održali Fabio Giavedoni, čovek koji godišnje proba 300 vrsta Lambruska i Federica Randazzo, pravnica koja je odlučila da Rimsko pravo zameni enološkom avanturom kroz Italiju. Rođena u Bolcanu, odrastala je okružena pivom i perecima. No, vino je pobedilo.
“Često kažem, nisam ćerka umetnosti. Ne dolazim iz porodice stručnjaka i moja rodbina otvara flaše samo u vreme praznika, a moja majka i dalje razblažuje crveno vino vodom”, započinje priču Federica i nastavlja uz osmeh i tipičnom italijanskom brzinom govora od 300 na sat.
“Vino sam počela da otkrivam tokom studija. Za prijatelje sam priređivala ručkove i večere, a vina nikada nije nedostajalo. Nakon diplomiranja sam upisala kurs za somelijera, ubrzo sam počela da pišem o vinu i ubrzo sam se zaljubila. Mislim da se tako dešava sa najlepšim ljubavima. Slučajno se sretnete, kreće radoznalost i jednog lepog dana shvatite da ne možete jedno bez drugog”.
Federica mi je u razgovoru spomenula da obožava da organizuje ručkove i večere, te je bilo logično da je upitam kakav bi obrok mogao da očekujem, ako bih se, krajnje nepristojno, pozvao u Bolcano.
„Za početak sicilijanske sardine alla beccafico uz Prosecco col Fondo, zatim busiate sa pestom alla trapanese (od paradajza, badema, bosiljka i pekorina) uz čašu voćnog Frappato crvenog Sicilijanca. Nastavljamo lagano uz piletinu al forno sa začinskim biljem koju prati Pinot nero i za kraj tiramisu sa limončelom. Dobrodošao si!“
Kod uparivanja vina i hrane Federika se drži pravila: „Pij šta želiš, dok jedeš šta želiš“, ali je zabavlja da proba neobične i hrabre kombinacije. Ponudio sam joj 5 italijanskih klasika i zamolio je da ih upari sa omiljenim vinima.
1. Karbonara – Trebbiano d’Abruzzo, Valentini.
Naizgled jednostavno jelo, ali je prilično teško dobro ga pripremiti. Zato ga uparujem sa važnim vinom koje proširuje spektar ukusa i mirisa i dobar je kontrast masnoći.
2. Ragu Bolonjez – Sciornaia (Sangiovese), Cantina del Rospo.
Nov, mlad projekat pun entuzijazma koji se savršeno slaže sa divnom druželjubivom testeninom sa mesnim sosom.
3. Parmiđana od patlidžana – Rosato (Nerello Mascalese, Nerello Cappuccio), Bonavita.
Ukusno i neodoljivo vino koje svojom svežinom i lakoćom uspešno prati raskošno jelo od patlidžana.
4. Osso bucco & Milanese risotto – Ribola, Gravner.
Ova kombinacija je ikona italijanske hrane i vina! Macerirana bela vina su izuzetno gastronomska i, u ovom slučaju, lagana taninska tekstura gutljaja i njegova složenost balansiraju i pojačavaju ukusnu masnoću jela.
5. Caprese torta – Alto Grado (Grillo), Nino Barraco.
Stil ovog vina se savršeno spaja sa čokoladom i suvim voćem. Balansira slatkoću sa alkoholom, svežinom i ukusom, te je savršena pratnja kraju obroka. Kako na nosu, tako i na nepcu.
Mortadela je narezak niže klase. Ovo može da izjavi samo neuki skorojević koji misli da je Italija samo pršuta i sir i čaša skupog vina. Daleko od ...
pročitaj još