Cafe Bar & Restoran preporuka: Thyme Street Cuisine

Thyme Street projekat je za relativno kratak period pomerio beogradsku, a samim tim i srpsku gastronomsku scenu. Nakon street food objekta u Zemunu, otvoren je Thyme Street Cuisine, restoran koji je nastavak filozofije i razmišljanja mladih ljudi koji stoje iza ovog projekta. Pre nego što vam predstavim izbor njihovih jela, vratiću se 18 godina unazad.

Thyme Street pokreće točak evolucije srpske gastronomije

Brojni su datumi u istoriji moderne gastronomije koji se mogu obeležiti “crvenim slovom”, ali kad je nevaljali, bezobrazni i pomalo zločesti dečak David Chang 2006. godine otvorio Momofuku Ko, bio je to svojevrsni punk rock gastronomski Vaskrs. Radilo se o fine dining restoranu u kojem baš ništa nije bilo po pravilima fine dininga. Osim briljatnog kuvanja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by THYME | StreetCuisine & Cocktails (@thyme.streetcuisine)

Grupa mladih chefova okupljena pod firmom Thyme Street, 17 godina kasnije, započinje svoju revoluciju koja pokreće točak evolucije srpske gastronomije u pravcu koji, na prvi pogled ne mora da vam se dopadne. Pa, i ako vam se ne dopadne, zaslužuje svako poštovanje.
Chefovi Nikola Rosić, Nenad Atanasković i Krsta Simović, tri različita karaktera, tri različita senzibiliteta, ali složena poput savršenog balansa kiselog, slanog i ljutog funkcionišu kao jedan. Ubrzo oko sebe okupljaju sledbenike, mlade i buntovne chefove poput Lazara Svrkote, Aleksandra Šovljanskog, Miloša Ristića, Mihajla Banjanina, Miloša Đorđevića i mnogih drugih i stvoren je svojevrstan Thyme pokret za hranu u pokretu, za hranu za energične, hrabre i sve ljude koji postojeće norme i predrasude ostavljaju na ulazu. Ispred vrata.

Gua Bao sa glaziranim rebrima u Momofuku stilu

Ukoliko ne verujete u prethodno napisano, posetite Thyme Street Cuisine u Rajićevoj ulici. Pažljivo odabrani meni, u opuštenoj atmosferi, donosi jela koja su fuzija klasičnih street jela i azijskih uticaja uz poštovanje srpskih korena. I za početak, u čast chefa Davida Changa, krećemo sa Gua Baom sa glaziranim rebrima u Momofuku stilu. Jelo koje ima sve: mirise, snagu, aromu i toliko nežnu teksturu da ga mogu jesti i oni koji su ostali bez ijednog zuba u vilici.

Grilovani pirotski sir reškavac sa kruškom u šafranu

Društvo mu prati kruška kuvana u sirupu od šafrana sa tostiranim bademima, a na drugoj strani je grilovani pirotski sir reškavac na kojem se smestio salatni miks sa dresingom od senfa imeda, dragoljub uz sirup od šafrana. Priznajem, potpuno iznenađujući ukusi, skoro pa nepoznati, ali iznenađena nepca, nakon prvog zalogaja počinju da prihvataju svu tu slatkoću, koju balansira salata, dok je sir reškavac tu da celu kompoziciju drži pod kontrolom.

Miso Kombu Kupus Steak

Thyme ekipa kolektivno uživa u istraživanju azijskih namirnica

Thyme ekipa u svakom prilici naglašava da kolektivno uživaju u istraživanju azijskih namirnica i pokušavaju da ih uklope u nešto što je našem tržištu prepoznatljivo. Tako je nastao i Miso Kombu Kupus Steak, jelo u kojem koriste miso pastu i kombu alge da bi dobili umami momenat. Tanjir je upotpunjen pireom od šargarepe, sosom od luka, esencijom pečene paprike, spanaćem i vasabijem. „Zagoreli“ listovi koji prekrivaju kupus su vrhunac ovog jela, za svakog ko je bar jednom potpalio ćumur.

Biryani ravioli

Nakon druženja sa misom i kombuom, krećemo put Indije. Kao što se za kupus steak može reći da je twist na sarmu, tako su Birjani ravioli, rekonstrukcija čuvenog klasika Chicken Biryani. Domaći ravioli punjeni orijentalno začinjenom piletinom u kremi od šafrana i basmati pirinča sa čipsom od luka su jelo koje sam poželeo na bis. Uz aplauz chefu kuhinje.

Juneći jezik

Sam pomen junećeg jezika, kod većine ne izaziva osmeh na licu. Ali u ovom slučaju, on se širi čim u njega zabodete viljušku. Mekoća koju može samo slow food priprema da izazove. Odležao je u brineu ceo dan, a zatim je suvidiran dan kasnije. Tako pripremljen se griluje uz premaz demiglasom od koštane srži. Toliki trud je nemoguće da se ne isplati. Laku konjicu ovoj mesnoj artiljeriji čine fondan krompir pečen na masti mangulice, pa sporo kuvan u aromatičnoj pilećoj supi sa paljenom slaninom od mangulice i posut tucanom paprikom. Holandez sa sremušem i esencija pečene crvene paprike čine ovo jelo remek- delom.

Vašar

I kao što se Balašević u pesmi pita, Ljudi dokle, a kao odgovor dobija još šnenokle, tako se i ovaj ručak u Thyme Street Cuisine završava slatkim. I nisu šnenokle ali je Vašar. Glazirana jabuka na keksu od cimeta uz belu čokoladu, punjena pireom od jabuka, sa hladnim kremom od višnje i šećerna vuna je bar mene vratila u trenutke detinjstva i odlaske u cirkus, dok sam podizao nivo šećera čekajući da se pojavi tetka na trapezu.

Sladoled na sladoledu

Drugi desert je sladoled. Tačnije, sladoled na sladoledu. Ukusi pistaća, francuskog keksa, malina, jagoda i bele čokolade izazivaju radost, ali pomešanu sa osećajem sete jer se ovo putovanje završava. Šta reći na kraju. Azija ima mnogo, nama novih, ali prijatnih i ludih ukusa i mislim da se savršeno uklapaju kao finalna kockica kompleksnog jela koje mi na Balkanu možemo i da razumemo i da prihvatimo.  Thyme Street Cuisine vam nudi takav momenat u ustima koji vas tera da mu se vraćate, bez obzira što ne znate i nije vam baš jasno šta je to kuvar uradio. I od čega. Ali, vam izuzetno prija.