1 Goca i Renato Joca Tabor
25.07.2022 Chef

Joca Tabor, Priče iz kafane: Beg od gradske vreve u oazu prirode kod Goce i Renata

„Konoba kod Goce i Renata“ ponikla je iz iskrene ljubavi prema prirodi i u međuvremenu postala je jedno od obeležja glavnog grada i prepoznatljiva kao pravo sklonište ljubiteljima prirode, dunava i sjajnih kulinarskih specijaliteta

Renato i Goca su uložili mnogo ljubavi, rada i truda u ovaj jedinstveni mali raj

Kada se uđe u dvorište konobe ispod lučnog svoda, čovek stiče utisak da je ušao u najraskošniji rasadnik cveća i ukrasnog bilja. Na izgledu ove bašte pozavideli bi i najbolji uređeni parkovi Italije i Španije. Ogroman rad, ljubav i mašta, uloženi su u ovaj romantični rajski vrt. Izvanredno negovano cveće, puzavice, neobično drveće dopunjeno ribarskim rekvizitima, čoveku stvori utisak kao da je negde na Karibima, daleko od Beogradske vreve. Prostor za decu krcat je ljuljaškama, klackalicama, toboganima i svim onim što može da zaokupi dečiju pažnju i pomogne roditeljima da na miru uživaju u specijalitetima koje nudi ova lepa konoba.

6 Goca i Renato Joca Tabor

Pre četvrt veka bile su samo dve ribarske kućice

Kako je sve počelo? Pre 25 godina na levoj obali Dunava ispod Pančevačkog mosta bile su samo dve ribarske kućice, sagrađene u divljini i to prinudno jer su ribari, bežeći od urbanizacije desne obale, bili prinuđeni da traže novi prostor za opstanak. Ove kućice imale su prizemlje i sprat. Prizemlje se koristilo za čuvanje ribarskog alata, a kad Dunav nadođe iz poplavljenog prizemlja stvari su se prebacivale na tavan. Tada nije bilo struje niti pijaće vode i ljudi su živeli u potpunoj divljini uživajući u lepoti Dunava i u izobilju ribe koja je tu pronalazila stanište. Voda je bila duboka nekoliko metara uz strmu obalu tako da je riba imala odlične uslove za skrivanje i mreštenje. Ovu idilu pokvarila je Đerdapska brana koja je reku zatrpavala muljem. Desna obala je urbanizovana. Sagrađen je kej koji je promenio ambijent i umanjio riblji fond.

2 Goca i Renato Joca Tabor

„Mi od vode živimo, ali i stradamo“

„Konoba Kod Goce i Renata“ prostirala se na samo 24 m2 i imala je samo 4 stola. Renato je lovio ribu dok je Goca pripremala smišljajući recepte koji su bili drugačiji i bolji. Ljudima se to dopalo. Uživali su u divljini udaljeni od gradske gužve. U jednom trenutku neko je poželeo da pozove društvo da baš u ovoj konobi nešto proslave. Renatu i Goci izneo je želju i tražio da mu to naplate koliko misle da košta premda se do tad ništa nije plaćalo. Tako kreće priča o jednoj od najlepših i najvećih konoba u Srbiji. Prvi su blagodeti ovog mesta prepoznali pevači poput Zdravka Čolića i muzičara Gorana Bregovića, reditelj i scenarista Kusturica, glumac Lane Gutović… Renato je sa svojim bratom bio zadužen za svežu ribu, a Goca je organizovala posao. Njena briga bila je sve drugo što je podrazumevalo funkcionisanje kafane, a recepti su bivali sve interesantniji i samim tim povećaveo se broj gostiju. Renatu ribarenje nije predstavljalo problem jer potiče iz ribarske porodice sa tradicijom od nekoliko generacija. Ribari su mu bili otac i deda, ali i brat koji je nažalost preminuo pre nekoliko meseci. Svi ribari na Dunavu zvali su ga Šilja. To je čovek koji je pronikao u dušu Dunava, plahovite reke, hraniteljice, ali i dželata. Reka koje se neizmerno voli ali izaziva strahopoštovanje. Kako kaže Renato: „Mi od vode živimo, ali i stradamo“. Pošto je sve više mulja, reka napušta svoje korito i onda nastaje haos. Čeka se da se reka povuče i da se sve prirodnim putem osuši, ali pored svih nedaća ovi vredni ljudi sve obnove i vrate u prvobitno stanje.
Za one koji se ne sećaju kako je nastalo ovo bajkovito mesto jedan mali podsetnik. Prvu salu od stotinak kvadrata ozidao je Gocin brat kako bi im pomogao da „stanu na noge“. Drugu salu i baštu su zatim sagradili ličnim sredstvima. A grade i dalje. Ono što ih motiviše je četvoro unučadi koji su najsrećniji kada su u ovom rajskom vrtu okruženi ljubavlju i pažnjom.

7 Goca i Renato Joca Tabor

31 osobi je dao novi život

Konoba danas pored svih vrsta rečne ribe nudi i veliki izbor specijaliteta od mesa, poslastice i bogatu paletu pića. Riblja čorba i riblji paprikaš su priča za sebe. Ovde se dolazi na nekoliko sati i nema se računa doći na brzaka. Posmatrao sam ljude. Kao opčinjeni gledaju Dunav. To je svakako u ovom životu punom stresa i ludila najbolja terapija. Kineski filozof je rekao: „Dan proveden pored vode ne ulazi u zbir naših godina“. Kako razgovarati sa Renatom Grbićem, a ne spomenuti podatak da je do sada spasio 31 osobu koja je rešila da sebi oduzme život. Pitao sam ga kakav je to osećaj kad nekome pokloniš novi život, kad nekome daš priliku da počne iz početka? Vidim bilo mu je nelagodno. Nije mnogo pričao o tome. „Znaš, ja to smatram nečim običnim“ – odgovorio je i dodao: „To je jednostavno tako. Neko iz restorana vidi utopljenika i vikne. Za minut sam u čamcu i za tren oka izvučem davljenika napolje. Nema tu nikakve senzacije. Svako bi uradio isto. Čim mi jave telefonom da je neko preskočio ogradu znam da će skočitii i odmah krećem.“ Najuzvišenija dela neki ljudi smatraju potpuno običnim. Kada sam ga pitao da li je svestan da 31 osoba se moli za njegovo zdravlje, skromno je odgovorio da o tome nije razmišljao i da ima kontakt sa samo dve devojke i da je jednoj od njih bio kum na venčanju. Rekao je da ljudi žele da zaborave tu epizodu života. U nekom civilizovanom svetu most bi se zvao Most Renata Grbića, ali nacija stara jedva dvanaest hiljada godina smatra da je još uvek mlada i da ima vremena da se negde u budućnosti nauči manirima.

5 Goca i Renato Joca Tabor

Srećan, ali i setan

Inače, Renatov ribarski trofej je som dugačak 2.2 metra i težine 82 kg. Pored svih uspeha, Renato je poprilično setan sa svojih 50 godina. Pritiska ga sudbina divnih ribara beogradskih koji su proterani sa Ade Huje. Urbanizacija uzima svoj danak. Na njih podseća samo krst vraćen na svoje mesto posle sto godina i spomen ploča ribara i celih porodica koje posvetile živote ovom teškom i lepom zanatu.
Dragi čitaoče, ti koji si imao strpljenja da pročitaš ovu priču, odvoji vreme da posetiš ovo neobično mesto jer ovo što sam napisao nije ono najlepše što sam od Goce i Renata saznao. Popričaj sa ovo dvoje ljudi. Možda ti pomognu da shvatiš pravi smisao života i rešiš probleme za koje misliš da su ne rešivi. Biće ti sve lagodno. Ogroman parking, šetnja kroz prelepu baštu, dobra hrana i piće i okrepljujući razgovor sa Gocom i Renatom.

Joca Tabor tv emisija

HADŽI JOVAN MRĐENOVIĆ
kolumnista magazina
Cafe Bar & Restoran

AUTOR: HADŽI JOVAN MRĐENOVIĆ

FOTO: HADŽI JOVAN MRĐENOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije