Hrana budućnosti: Šta ćemo jesti sutra?

Da li su veštačko meso, biljni proteini, alge i insekti hrana budućnosti?

Hrana budućnosti: Sve što ste želeli da znate

Hrana budućnosti: Tablete na meniju

U naučno fantastičnom filmu „Just Imagine“ iz 1930. godine čovek se budi iz kome u Njujorku 80-ih. Obilazeći grad upoznaje nove prijatelje koji ga odvode u restoran gde naručuju supu, grilovanu govedinu, salatu od cvekle, pitu s jabukama, ali sve stiže u obliku tableta. Pa čak i kafa. Uz dosta nagovaranja čovek guta tablete, ali uz nostalgično prisećanje dobrih starih vremena kada je hrana stizala na tanjiru.

Ideja o budućnosti u kojoj se hrana koncentruje u tablete je bila toliko popularna da je postala obavezni deo naučno-fantastičnih romana i filmova kao što su “Odiseja u svemiru 2001” i “Dr. Who”.

Danas već uzimamo tablete kao suplemente, a ideja o pilulama koje sadrže kompletan obrok aktuelna je u svemirskim programima, te u programima za mršavljenje poput Food Pill dijete. Ipak, više nego ikada, ishrana je postala deo problema i izvor zabrinutosti zbog klimatskih promena i potrošnje mesa koja je dobrim delom odgovorna za sve veći efekat staklene bašte.

Lyubimova Tatiana/Shutterstock

Proizvodnja mesa – problem globalnog zagrevanja

U zadnjih pola veka konzumiranje mesa je u svetu povećano za 400%, a kao glavni krivac je promena prehrambenih navika u Kini, Indiji i Brazilu gde je u poslednjih desetak godina najbrže rasla konzumacija mesa. Po poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u Kini se pojede 28% ukupne količine mesa na svetskom nivou, a od toga čak neverovatnih 50% svinjetine.

Demografske procene nam ne idu na ruku jer ako se kao tačne ispostave procene da će nas do 2050. godine biti 9,7 milijardi na planeti, potrošnja mesa bi se udvostručila.

Da li je veštački napravljena Wagyu govedina budućnost ili besmislica?

Globalnom zagrevanju najviše doprinosi uzgoj krava i bikova, i da bi se dobio jedan kilogram govedine proizvede se oko 36,4 kilograma ugljen dioksida. Proizvodnja kilograma sira generiše oko 20 kilograma, a kilogram svinjetine oko 9 kilograma ugljen dioksida. Kad je meso u pitanju, najprihvatljivija je piletina čiji jedan kilogram generiše oko 3,3 kilograma ugljen dioksida.

Veganska i vegeterijanska ishrana

Nasuprot mesu, proizvodnja povrća je daleko manje štetna, te je kilogram pšenice odgovoran za 0,91 ugljen dioksida, a šargarepa za trećinu manje. Prema procenama, vegetarijanac je godišnje “kriv” za 1,5 tona manje štetnih gasova od mesoždera.

Kako bi smanjili svoj udeo u pravljenju štete, mnogi ljudi odustaju od mesa te prelaze na vegetarijansku i vegansku ishranu. Studija koju je proveo IPSOS između 2004. i 2019. godine pokazala je da je broj vegana u SAD porastao sa 290.000 na gotovo 10 miliona. U Srbiji još uvek nema zvaničnih statističkih podataka o broju ljudi koji su izbacili meso iz ishrane, ali je evidentno da sve više naših građana prihvata nove navike u ishrani.

Budući da 90% kalorija dolazi iz 15 useva, britanski naučnici su u potrazi za manje poznatim biljkama koje bi mogle biti budućnost globalne ishrane jer od više od 7.000 jestivih biljnih vrsta, samo se 417 koristi u ljudskoj ishrani.

Na spisku biljaka koje ćemo jesti u budućnosti izdvajaju se divlje žitarice i mahunarke, ali, recimo i enset bliski rođak banane koji je osnovna hrana u delu Etiopije.

Veštačko meso – hrana budućnosti

A šta ćemo sa ljudima koji ne mogu bez mesa? Rešenja se traže u laboratorijama širom sveta. Pionir proizvodnje veštačkog mesa je holandski naučnik Mark Post, koji je još 2011. napravio svinjetinu iz epruvete. Radi se o trakama svinjskog mesa koje su više ličile na lignje, nego na svinjetinu. U leto 2013. proizveo je sintetički burger, ali je cena bila astronomska, čak 300.000 dolara.

Mosa Meat/Sutterstock

Hoćemo li svi postati vegani ili ćemo jesti laboratorijsko meso?

Prema najnovijim podacima krajem 2021. godine u svetu radi oko 107 firmi koje se bave proizvodnjom uzgojenog mesa i morskih plodova. Sve one dolaze do veštačkog mesa, ali na tri različita načina.

Prvi je biljni, gde se životinjski sastojci zamenjuju biljnim sastojcima koji se pripremaju tako da izgledaju i imaju ukus kao “pravo” meso. Tu se najbolje pokazao grašak koji vrlo verno imitira ukus i izgled mesa, te i na našem tržištu možete pronaći kobasice i burgere napravljene od proteina iz graška.

Drugi pristup je da se meso, riba i jaja uzgajaju u kulturi stanica, a treći je mešanje sastojaka biljnog porekla sa dovoljno uzgojenog mesa da bi se napravio hibrid. Piletina koju pravi kompanija Eat Just se pravi od 75% životinjskih i 25% biljnih stanica, a do 2027. godine bi trebala da se prodaje po istoj ceni kao i konvencionalna piletina.

Firn/Shutterstock

Tofu „wrap” od jaja s jagodama by šef Dragan Lukić

Hrana budućnosti: Alge

Iako se nalaze na dnu prehrambenog lanca, alge su i te kako jedna od namirnica budućnosti. Nema restorana u Skandinaviji, Danskoj, Islandu, Irskoj ali i dobrom delu priobalja Španije koji na svom meniju nemaju alge kao sastavni deo jela. Ipak, rodonačelnici u korišćenju algi u ishrani su azijske zemlje, a Kina je najveći proizvođač jestivih algi, od čega se najveći deo odnosi na proizvodnju kombu algi. Da i te kako doprinosi ukusu jela sam se i nedavno uverio kada sam u restoranu The Square jeo žutorepu tunu koju je šef Dušan Todić marinirao u kombu algama.

Pixel-Shot/Sutterstock

Insekti: Odličan izvor masti i proteina

A sada na red dolazi vrsta koja kod većine ljudi izaziva neprijatnost i gađenje. Insekti. Zvučaće neverovatno, ali dve milijarde ljudi ih jede svakodnevno. Stanovnici srednje i južne Afrike, Azije, Australije i Latinske Amerike odavno se ne gade na pomen insekata na tanjiru, a i u zapadnoj kulturi se odnedavno beleži povećani interes za ovu vrstu hrane.

Naučnici i nutricionisti tvrde da su insekti odličan izvor masti, proteina, vitamina i minerala. Na primer količina nezasićenih Omega 3 i 6 kiselina u larvama buba brašnara gotovo jednaka onoj u ribi, a daleko veća nego u kravljem, ovčijem i svinjskom mesu. Količina proteina kod nekih gusenica se kreće od 45 do 80%. Kućni cvrčak i larve brašnara su od ove godine na listi dozvoljenih sastojaka u ishrani na teritoriji cele EU, a još osam vrsta čeka na odobrenje.

Italijanska pizzeria u Trstu napravila prvu pizzu sa insektima

No, to još uvek nije dovoljno da se rešimo odbojnosti prema toj vrsti prehrane, te je jedan od načina na koji bismo mogli prevladati tu gadljivost jeste da se insekti konzumiraju u prerađenom obliku, kao brašno, čips ili energetske pločice.

MaryLucky/Sutterstock

Dr. Paul Rozin sa Univerziteta Pensilvanija, koji se bavi psihologijom gađenja, kaže da neobična hrana krči svoj put prvo u skupim i ekskluzivnim restoranima u kojima su bogataši spremni da probaju sve što je novo i moderno. “Najbolji primer za to je sushi. Ideja da se jede sirovo meso bila je strana velikoj većini ljudi pre šezdesetih, a sada se sushi restorani nalaze na svakom ćošku. Sushi je osvojio SAD zahvaljujući japanskim biznismenima u Los Anđelesu. Za njih je sushi bio lokalno etničko jelo, no tad su počeli pozivati svoje poslovne partnere. Slično je s većinom neobičnih kuhinja: ljudi koji su imućni i avanturistički nastrojeni nešto probaju, a zatim to postane trend”, rekao je Rozin za New Scientist.