Hadži Jovan Mrđenović: Priča o Priči, čarima Dunava i alaskom načinu života

Naš dragi kolumnista Hadži Jovan Mrđenović posetio je restoran Priču, pitomo i umiljato mesto u kom se prepliću ribarske i pecaroške priče. mesto u kojem ćete probati najbolju riblju čorbu i uživati u čarima Dunava i alaskom načinu života

U okviru poštanske stanice iz 1730. godine bila je i kafana sa prenoćištem

Romantična kafana Priča nalazi se u najlepšem delu Novih Banovaca, preko puta škole, u blizini crkve. Kuća je sagrađena 1730. godine kao poštanska stanica – menzulana na carskom drumu od Beograda preko Budima i Pešte do Beča. Marija Terezija uz carski drum naseljavala je Nemce tako što im je davala besplatne posede i oslobađala ih plaćanja poreza tri godine od dobijanja imanja. Pre dodele zemlje iscrtane su parcele i kompletan projekat naselja. Zbog toga su vojvođanska sela sva uređena na isti kalup. To se pokazalo jako dobro i danas se u tim mestima mnogo lagodnije živi. Ispred svake kuće postoji kanal za odvodnjavanje, trotoar i prazan prostor obrastao travom do puta. Kuće su bile prizemne i građene tako da budu zaštićene od vetra. Svuda je sađen dud zbog gajenja svilene bube. U okviru poštanske stanice, pored štala za smeštaj konja, bila je kafana sa prenoćištem za putnike namernike. Kafana je imala uvek razna jela na meniju, uglavnom kuvana, primerena uslovima rada i potrebama gostiju. Blizina Dunava obezbeđivala je dobru ponudu raznovrsne rečne ribe.

Od Dunava do tanjira za pola sata

Slavko Savić, sadašnji zakupac ove kafane, nakon uspešnog boravka u Francuskoj u kojoj je u Strazburu držao restoran, vratio se u rodni kraj sa željom da baš u ovoj kući otvori kafanu po svojoj viziji. Velike su peripetije kad otvarate kafanu u kući koja je pod zaštitom države, kao objekat od posebnog značaja. Izgurao je to Slavko uz pomoć supruge Branke i sinova, Petra, Mihajla i Ilije.
Danas je to kafana koja uživa veliko poverenje gostiju i sugrađana. Slavko ima odlične odnose sa čelnim ljudima Opštine i Turističke organizacije sa kojima sprovodi razne akcije u cilju poboljšanja ugostiteljske i turističke ponude ovog kraja. Teško je sresti poklonika dobre kafane koji neće da preporuči Priču kao mesto u kom se nudi uvek sveža i kvalitetna riba. Sve što ima od ribe u Dunavu ima i na meniju Priče. Zalihe su ovde minimalne. Sve što alasi donesu to jutro prodaje se preko dana. Kad nestane ribe, čeka se novi dan. Stiče se utisak da je spremljena riba do pre pola sata plivala Dunavom. Ko ovde ne proba riblju čorbu uskratio je sebi ogromno zadovoljstvo. Uvek je jednako dobra. Bogata je pažljivo biranim komadima kvalitetne ribe. Ne pali grlo i ne stvara gorušicu. Alasi kažu da postoje tri vrste riblje čorbe: domaća, alaska i takmičarska. Lično bih dodao, pod punom odgovornošću i četvrtu, Pričinu riblju čorbu. Gosti je sa zadovoljstvom poručuju kao predjelo, a mnogi posle dobrog vina kao desert za trežnjenje.

Videli Dragana Zlatnika kako hoda po vodi

Smuđ, šaran, som, deverika, smuđ Orli, kečiga… to je ponuda ove lepe kafane koja ima tri sa ukusom sređene sale i šank. Posebna draž je krompir salata, blitva sa krompirom i krompir pečen na talandari, na kojoj se peku i sve vrste ribe. Ljudi ovde dolaze sa radošću, kao da idu kod rođaka na selo. Atmosfera je prava porodična, mislim na one srećne porodice opisane u romanima starih pisaca. Atmosferu takvom čini i stari nameštaj i detalji iz našeg detinjstva. Šustikle na kredencu i bakine zavese, ručno rađene. Predivni detalji podsećaju na minule dane. Prostor ispunjava prelepa muzika vojvođanskih tamburaša.
U Priči nikad nisam bio, a da nisam sreo nekog poznatog. Poslednji put sam poklopljen teškim zagrljajem. Sto kila me poklopilo i sabilo u stolicu. Doajen srpskog ugostiteljstva došao je u Priču. Njegova poseta značajna je za svakog ugostitelja. To je čovek koji je obišao sve kafane, sa njim nikad nije dosadno… Čuveni Dragan Zlatnik. Ugostio je u Beogradu na najvišem nivou najpoznatije ljude sveta i svakom priredio nezaboravno iznenađenje. Za njegovo ime vezana su mnoga čuda Beograda i Zemuna. Neki alasi su mi se posle četvrte flaše vina kleli da su videli Zlatnika kako u Bosovom odelu hoda po površini vode na ušću Save u Dunav. Posle pete flaše tvrdili su da je to što su videli potvrdio i poligraf. Dragan mi uz rakijicu kaže da prestaje da se bavi ugostiteljstvom. Dosta je bilo. Otvara ono što prozaično zove „starački dom“. Znam da će to u Zlatnikovim rukama da se pozlati. Biće to mesto za reparaciju posustalih ljudi. Dragan će vrlo brzo da ih vrati na fabrička podešavanja. Nekim srećnicima koji dobiju mesto u ovom domu, najlepši deo života tek će početi. U problemu će biti naslednici koji će se načekati i naplaćati jer kod Zlatnika neće biti razloga za umiranje.

Memorijal Miki Savić

Nego, da se vratim našem domaćinu Slavku i priči o Priči. Slavko je imao rođenog brata Mikija Savića koji je iznenada preminuo 2015. godine. Kako to obično biva bio je izvanredan čovek, voljen i poštovan. Velemajstor u kuvanju riblje čorbe i paprikaša. Pobednik mnogih takmičenja širom Vojvodine. Po priči živih alasa bilo je zlatno vreme druženja, šale i pesme. Takmičenje u pravljenju čorbe bilo je samo izgovor. Miki Savić ostavio je neizbrisiv trag. On i Paja Frlog, takođe preminuli majstor u pravljenju riblje čorbe, bili su nosioci ideje o čestom druženju uz pesmu i dobro vino. Takmičenja se u Priči organizuju nekoliko puta godišnje pod patronatom Slavka Savića, pod nazivom „Memorijal Miki Savić“. To je bila plemenita želja Mikijevih drugova.

PROČITAJTE JOŠ  Priče iz kafane: „Gospodinu s ljubavlju“

Svako takmičenje predstavlja novu priliku za prepričavanje dogodovština iz ribarskog i pecaroškog života. Tu su uvek ljudi zaduženi za dobru atmosferu, Steva Frlog, Nenad Nikolić – Neša, Kapetan, Joca Horvatinac i mnogi drugi. Svi oni tvrde da su skoro sve o spremanju riblje čorbe, o kvalitetu svake dunavske ribe naučili od ribara Momčila Maričića. Naučili su oni recepte ali Momčilo ih je pre svega naučio da vole Dunav i druženje. Naučio ih je da riblja čorba nije samo jelo već način i smisao života. U tome je tajna. Recept je u toj lepoti. Pobeđuje onaj koji pogodi ukus žirija tog dana. Treba se družiti sa ribarima, pecarošima i ugostiteljima. Tu možete čuti neobične i nezaboravne priče. Zlobnici kažu da istina najpre strada u politici, posle pecanja i posle seksa. Ne treba dozvoliti da istina pokvari lepu priču. Slavko Savić jedanput godišnje daje prostor i pomaže Udruženju žena Novih Banovaca da organizuju manifestaciju pripremanja hrane, poslastica i proizvoda narodne radinosti.

Neverica rumenih biciklista

Pošto se Priča nalazi na vinskom putu svake godine pored nje prolaze i biciklistički karavani. Uvek se tu potrefi neko druženje, a ljudi dobre volje nahrane i napoje vinom i pivom bicikliste i po starom običaju to im ne naplate uživajući u zbunjenim pogledima i neverici rumenih biciklista. Ali to je Srbija! Priču posećuju i mnogi sportisti. Porodica je ponosna na to što ih posećuju Dragan Stojković Piksi, Siniša Mihajlović, Grbić, Džajić, Đorić ali i poznati glumci, pevači i ono najvažnije, porodice. Slavko Savić, čovek blage naravi, večito nasmejan sluša pohvale svojih gostiju. Mislio bi neko da je Slavko ispunio sve svoje želje, ali on je nemirnog duha i živi za trenutak kad će sedeti na obali Dunava u bašti svog novog restorana, da pijucka sa alasima i maše radošću belim lađama.
Raspričasmo se o silnim ribljim specijalitetima. Čitaoci bi pomislili da je to sve od ponude, ali nije. Ovde možete probati odličan roštilj od probranih vrsta mesa i fenomenalne poslastice spremane po domaćim recepturama. Nevoljno napuštam ovo umiljato mesto praćen muzikom Garavog sokaka. Dolazi vikend, to je prilika da proverite o čemu sam pričao i posetite restoran Priča.

PROČITAJTE JOŠ Priče iz kafane: „Teška vremena su kao stvorena za velika dela“