Restoran Data Kitchen! Berlinski zid hrane

Digitalizovana (fast slow food) budućnost već je počela. U berlinskom restoranu Data Kitchen koriste posebno razvijeni hardver i softver da bi u vreme ručka uspeli da usluže i do 100 gostiju

Dobro došli u budućnost!

Kada krenete u restoran, ne očekujete da zateknete prizor kao iz naučnofantastičnih filmova. Dugačak „zid hrane” sa dvadesetak staklenih boksova koji neodoljivo podsećaju na kompjuterske monitore najnovije generacije, a na jednom od njih odjednom se pojavljuje vaše ime. Dodirom na kod za plaćanje, „monitor” se otvara i u specijalnom boksu otkriva se jelo koje ste naručili pre nekoliko minuta. Dobro došli u budućnost!
U restoranu Data Kitchen u Berlinu, posebno razvijeni hardver i softver pomaže i ubrzava pripremu zdrave hrane. I dok običan smrtnik misli da je to vrhunac tehnologije, programeri tvrde da je to tek početak evolucije u modernom ugostiteljstvu. Data Kitchen najnoviji je projekat šefa Hajnca Gindulisa, kuhinjski tim vodi kuvar Aleksander Brosin, a Kristijan Hamerle je glavni operativac. Austrijanac poreklom, Hamerle je proveo pet godina kao šef restorana Sare Viner, a u intervjuu objašnjava šta restoran Data Kitchen čini tako posebnim.

Kristijane, jasno nam je da se bavite skraćivanjem procesa i ubrzavanjem stvari. Kako biste u nekoliko reči opisali svoju ideju?
– Dopustite mi da kažem ovako: osoba u Berlinu, u proseku, ima 23 minuta za ručak. Mi im dajemo vreme. Vreme za uživanje u dobrom obroku.
Koliko vama vremena treba da od narudžbine dođete do obroka spremnog za preuzimanje?
– Korisnici mogu koristiti našu aplikaciju za narudžbinu 30 minuta unapred, a hrana će biti spremna u roku od petnaestak minuta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Data Kitchen (@datakitchenberlin) on May 18, 2020 at 3:16pm PDT

„Ograničeni smo na 25 narudžbina na svakih 15 minuta“

Pa, kako se nosite s vremenom na vašem zidu hrane sa 20 pregrada?
– Da, odlučili smo se za dvadeset boksova jer je to optimalan broj da usluga ne kasni. Sa četvoro ljudi u kuhinji ograničeni smo na 25 narudžbina na svakih 15 minuta, tako da je zid s hranom od 20 boksova optimalan.
Koliko ljudi uslužite za, na primer, sat vremena?
– Tokom gužve u vreme ručka, između 12.30 i 14.30, uslužimo između 80 i 100 gostiju.
Šta se događa ako naručilac ne dobije informaciju da je njegova hrana spremna? Ili ako zakasni da je podigne?
– Pet minuta nakon što smo obrok stavili u zid hrane, ako nije pokupljen, ponovo ga izvadimo i stavimo pod naše lampe za grejanje. Što se tiče toga da mušterija ne dobije informaciju da je njena hrana gotova, nasmejali ste me. To se kompjuterima ne dešava. A kad je reč o kašnjenju, tek svaki stoti kupac zakasni. Da bih vam što bolje dočarao, reći ću vam da je situacija u našem restoranu najsličnija aerodromskoj: svi stignu na vreme da se ukrcaju na svoj avion.
Nisu svi ljudi upoznati s novim tehnologijama, pa da li tehnološki analfabeta može da jede kod vas?
– Naravno. Nedavno smo uslužili bakicu od 90 godina. Nije imala pametni telefon, te smo joj pomogli da naruči preko iPada koji smo i instalirali za tu vrstu gostiju. Za razliku od restorana Eatsa u San Francisku, naš koncept nije baš postavljen za ljude da naručuju na licu mesta putem iPada, već telefonom i van restorana. Želimo da to bude izuzetak, a ne pravilo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Data Kitchen (@datakitchenberlin) on Jun 5, 2020 at 3:01am PDT

„Još uvek ne kuvaju roboti, već živi ljudi“

Ipak, ekipa iz Eatsa bila je inspiracija za Data Kitchen.
– Da, proverili smo koncept Eatsa. Oni su pioniri, baš kao i mi, ali postoji nekoliko bitnih razlika između naših restorana. Na primer, namerno se nismo odlučili za one kioske za naručivanje, gde kupci koriste iPad za naručivanje. Evropa ima staru kulturu usluga, tako da je važno da naši kupci imaju domaćina koji će ih lično pozdraviti. Druga razlika je u tome što ne koristimo tač skrin na zidu hrane. Naši kupci otvaraju svoje pregrade putem veze u svojoj e-poruci. I treće, možda najvažnije, američke kolege koriste tehnologiju robota, a kod nas se kuvanjem još bave živi ljudi.
Da li imate bazu podataka svojih kupaca i kako štitite njihovu privatnost?
– Otvorili smo restoran tačno u vreme kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti podataka, što je, zaista, sjajna stvar. Sve što znamo jeste koliko je često svaki kupac ušao i šta je naručio. Osim toga, nemamo pristup nikakvim ličnim podacima, tako da ne postoji mogućnost zloupotrebe s naše strane. Većina kupaca registruje se pod nadimkom, koji vide na zidu hrane kada su im obroci spremni za preuzimanje. Ako žele potvrdu, što većina ljudi i radi, daju nam i e-adresu.

„Mi nemamo konobare, već domaćine“

S kakvim ste se izazovima susretali tokom razvoja ovog mesta?
– Mi smo prototip, tako da je očigledno da stalno razvijamo i usavršavamo koncept. Međutim, nismo imali ozbiljnijih problema. Dva puta je nestala struja, ali je restoran nastavio da radi, naravno kao u stara dobra vremena, bez tehnologije, aplikacija i kompjutera.
Koliko je ljudi u vašem timu za usluge?
– Mi nemamo konobara, ali imamo dva ili tri domaćina, kako ih nazivamo. Njihov posao je da pozdrave kupce, odgovore na pitanja i pomognu u stvaranju tople, prijateljske atmosfere. Imamo i baristu.
Već ste dobili nagrade za ovaj koncept.
– Da, 2017. godine magazin Fizzz dodelio nam je nagradu Trend Concept of the Iear, Go-Milo nam je dodelio 12,5 poena.
Planirate li širenje?
– Imamo dve opcije i vrlo ozbiljno razmišljamo o tome da obe realizujemo. Jedna je širenje franšize, a druga prodaja licenciranog softvera kako bi se proširio princip digitalnog restorana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Data Kitchen (@datakitchenberlin) on Apr 9, 2020 at 3:58am PDT