Probali smo: Italicus Rosolio izlazi na crtu Aperolu 

Italicus Rosolio di Bergamoto je još jedan iz porodice italijanskih likera koji se ponovo vraća u modu. Bartender i miksolog Giuseppe Gallo je zaslužan za ponovno otkrivanje rosolio likera i adaptaciju recepture korišćene sredinom 19. veka

Italicus u odnosu na Aperol ima manje alkohola, ali zato ima jaču aromu citrusa, kao i više gorčine

Rosolio liker iskonski je vezan uz tradiciju destilacije koju su u Evropu doneli arapski trgovci, verovatno u 12. veku na područje Đenove. Ime je dobio po biljci rosulji (rosa solis), no ubrzo postaje gotovo generički naziv za čitav niz likera. Zajedničko svim rosolio likerima je niža alkoholna jačina i opojna biljna aromatizacija. Širenje rosolia od severa današnje Italije do samog juga dovelo je i do regionalnih specifičnosti. U Pijemontu su ga tradicionalno aromatizovali ružama, na Sardiniji šumskim voćem, dok su na Siciliji koristili citruse i komorač.

Vermut istiskuje rosolio

U 19. veku moda vermuta polako istiskuje rosolio sa tržišta i njegova izrada ostaje prisutna samo u domaćinstvima za lične potrebe. Početkom 2000-tih, jedan od najcenjenijih svetskih miksologa Giuseppe Gallo, počinje aktivno da radi na istraživanju italijanske kulture aperitiva. Jedan od rezultata tog rada je ogromni uspon vermuta na svetskom tržištu. Drugi je ponovno otkriće rosolio likera i adaptacija recepture korišćene sredinom 19. veka.
Kao rezultat ponovog rođenja rosolio likera je i Italicus Rosolio di Bergamotto. Proizvodi se od 2016. godine u porodičnoj destileriji u Torinu, a osnovu čine korice bergamota iz Kalabrije i citron (posebne vrste limuna) sa Sicilije. Esencijalna ulja iz ta dva agruma ekstrahuju se starinskom, sfumature, metodom. Nakom maceracije u krečnom mleku, prosušene kore ispuštaju eterična ulja koja se prikupljaju sunđerima i potom dekantuju. Te citrusne esencije se mešaju sa maceratom bilja u alkoholu. Mešavina se zatim razblažuje na 20% ABV i zaslađuje nerafiniranim šećerom iz šećerne repe. Italicus obiluje aromama citrusa i kamilice, lavande, lincure, ruže, matičnjaka i blagih začina uz balans ukusa medene slatkoće i korenaste gorčine.

Italicus + gin = Neverending story

Kada je uparivanje u pitanju, džin je očigledan izbor ovom cvetno-biljnom likeru jer on neće zatvoriti delikatne ukuse Italicusa. Klasični sour će dati svilenkastu testuru i takođe je najuglađeniji izbor za uživanje u aromama likera. Kada su upitali Giuseppe Galloa koji je najbolji način konzumiranja, on je rekao sledeće:
“Mislim da je Italicus najbolji kada ga pijete čistog. Ipak, ako se tek upoznajete sa rosoliom, preporučujem da ga koristite u spritzu ili u tvistu u margariti”.
Kad već spominjemo korišćenje rosolia u spritzu, Italicus u odnosu na Aperol ima manje alkohola, ali zato ima jaču aromu citrusa, kao i više gorčine. Pored toga za Aperol Spritz ukras je obično kriška pomorandže dok su za Italicus Spritz uobičajena pratnja masline.

Italicus spritz

SASTOJCI:
* 60 ml Italicus Rosolio di Bergamotto
* 30 ml kisele vode
* 90 ml proseka
* 3 zelene masline

PRIPREMA:
U čašu za spritz stavite led, sipajte liker, zatim kiselu i dopunite prosekom. Za garniš, na koktel čačkalicu stavite tri masline. Nežno upotrebite garniš kako biste malo promešali koktel.