Que bella Mortadela: Nekada su ovaj delikates jeli samo bogati

Mortadela je narezak niže klase. Ovo može da izjavi samo neuki skorojević koji misli da je Italija samo pršuta i sir i čaša skupog vina. Daleko od toga da imam nešto protiv navedenog tria, ali mortadela je delikates koji je nekada bio rezervisan samo za bogate i moćne.

Mortadela je bila tri puta skuplja od pršute

Na reljefu na kamenom stubu izloženom u Arheološkom muzeju u Bolonji prikazan je mesar koji koristi veliki avan koji je tada bio namenjen mlevenju mesa i začina potrebnih za pravljenje mortadele. Neki istoričari tvrde da je po avanu (mortarium) ova najpopularnija kuvana salama i dobila naziv, ali postoji i drugo objašnjenje koje kaže da ime potiče od bobica mirte (mortella) koja se koristila kao osnovni začin.

Kako je mortadela oduševila cara Augusta

Rimski pesnik Plinije jednom je prilikom napisao kako je tadašnji rimski car August prolazeći Bolonjom ostao zadivljen ovom salamom. Nešto kasnije, u srednjem veku, mortadela je postala poznata i priznata diljem Europe.
Iako mortadelu neki smatraju nareskom niže klase, pogotovo u poređenju sa pršutom, ovaj delikates je nekada bio rezervisan samo za bogate i moćne. Legenda kaže da je ogromna mortadela od desetak kilograma bila jedan od poklona na venčanju čuvene Lucrezie Borgie.
Zbog velike količine začina koji su se koristili u prezervaciji mesa, mortadela je bila izuzetno skupa. Čak devet puta skuplja od hleba, tri puta od pršute i dvostruko skuplja od maslinovog ulja.
Industrijska proizvodnja mortadele počela je 1800. godine, koja je zbog toga postala jeftinija i pristupačnija široj populaciji. 76 godina kasnije, izmišljena je vodonepropusna kutija za čuvanje mortadele i svih ostalih barenih mesnih proizvoda. Time joj je produžen rok trajanja, a mogla je krenuti i prodaja u velikim količinama na lokacije širom sveta.

Džinovska mortadela od 100 kilograma

Mortadela je tradicionalna salama Bolonje, glavnog grada Emilije Romanje, a na tržištu se pojavljuje u četiri veličine: mala od 0.5 do 1 kg, standardna od 10 do 15 kg, velika od 30 do 100 kg, kao i gigantska od 100 kg naviše. Mortadele mogu biti duge i do tri metra, a široke oko 60 cm, no da bi se mogle seći na salamoreznici, ne smeju biti šire od 35 cm, u suprotnom režu se nožem.
Mortadela se priprema od mlevene svinjetine, tako što se meso usitnjava u pastu u koju se potom mašinski umešaju kockice masti i začini. Odnos mesa i masti je 60:40, a od dodataka stavljaju se masline, crni biber i pistaći.
Pored najpoznatije, i ostali regioni prave svoje verzije. Ona rimska je uglavnom pravougaonog oblika i tamnije boje, a u predgrađu Rima pravi se i mortadela di pavallo, od konjskog mesa. Mortadella di Prato je proizvod Toskane i aromatizovana je belim lukom i obojena likerom Alchermesom, a mortadela iz Campotosta je blago dimljena.
Svojim dobro izbalansiranim ukusom mortadela savršeno pristaje uz pekorino zbog blage arome, i nije slučajnost što ćete na susednoj stranici upoznati brojne varijetete ovog sira. Drugi sir koji poboljšava ovu salamu je Parmigiano Reggiano, proizveden u istoj regiji u kojoj i mortadele. I za kraj, naravno da ne morate otputovati do Emilije Romanje da biste priuštili sebi autentičan užitak. Dovoljno je da ispečete fokaču, zarežete po sredini i napunite je svojom dozom mortadele. Uživanje je zagarantovano.

Mortadela prija uz pravo vino (i pivo)

Nema muškarca koji uz sendvič sa mortadelom ne bi popio hladnu Birru Morreti. Ovoga puta to nije klasični lager, već se radi o La Rossa, dvosladnom ječmenom pivu što mu daje pun, karamelizovani ukus i intenzivnu aromu prženog slada, a njegova jantarna boja će ulepšati svaku čašu. Pivo je dobitna kombinacija, ali mortadela se odlično slaže sa crvenim vinima kao što su Sangiovese ili Lambrusco, a ne možete pogrešiti ni sa penušavim vinima. Za potpuno uživanje na vašu dasku sa mortadelom i sirom,  dodajte grožđe i smokve. Dodajte i orašaste plodove i spremni ste za nezaboravno zimsko veče sa voljenima.