Svetski dan paste, 25. oktobar: Predstavljamo vam 18 manje poznatih vrsta

Svetski dan paste, 25. oktobar je prvi put proslavljen u Rimu pre devetnaest godina.  Od tada svaka zemlja može da organizuje svoj Dan. Mada, mi koji je volimo, slavimo je kad god je u našim tanjirima.Food News

Onaj ko može nabrojati sve vrste paste je vrlo sličan osobi koja zna sve znakove kineskog pisma

Pastu jesu izmislili Kinezi, ali su Italijani od nje napravili način života. Konzervativna procena je da se u svetu koristi oko 350 vrsta, a kad se uzmu obzir sve varijacije, svake od vrsta, onda se brojka penje na oko 1.300. Naučiti ih sve bi bio sizifovski posao, te smo odlučili da vam predstavimo neke od onih koje se najčešće koriste, a relativno su nepoznatije. Zato se ne dotičemo špageta, fusila, farfala, fetučina, tortelina, pena, niti vermičela, orekijeta, taljatela i papardela koje su, sigurni smo, često na vašoj trpezi. Pre neko što uronite u svet paste, ne bi bilo zgorega naučiti i sufikse koji se dodaju osnovnim nazivima kako bi se opisale manje ili veće varijacije. Za manje verzije nekih pasti obično nastavci -ini, -elli, -illi, -etti, -ine, -elle, a za maksi verzije nazivi završavaju na -oni, -one, -opti. Dakle, “obični” su špageti, tanki su špagetini, a debeli špagetoni.

1. Bucatini – debela duga pasta iz regiona Lacio je celom dužinom šuplja. Zbog toga je ime zapravo umanjenica od reči buco (rupa). U Napulju ih zovu perciatelli, što dolazi od perciato (probušen).

2. Campanelle – uvrnuta pasta s talasastom ivicom. Liči na cvet zvončić, pa mu i ime dolazi od reči za zvono (campana). Najčešće se sreće u regionu porekla – Toskani, ali i u Furlaniji.

3. Capellini – vrlo tanka duga pasta i često je zovu anđeoska kosa. I ovo je umanjenica od capelli (kosa). Izvorno potiče iz Kine, a u Italiji ćete ih jesti u Lombardiji, Molizeu i Abrucu.

4. Cencioni – ova pasta nepravilnog pljosnatog oblika ima grublju teksturu, te se umaci i sosovi za nju bolje hvataju. “Krpice” su obeležje centralne i južne Italije.

5. Conchiglie – manja školjkolika testenina, sa rebrima na spoljašnjoj strani. Ime joj, prilično je jasno, znači školjka, i opet logično, najpopularnija je na obalama južne Italije.

6. Conchiglioni – ukoliko su vam conchiglie premale, i želi da više sosa stane u školjke, onda je vas ova vrsta paste. U restoranima se prave ekstra velike i već napunjene.

7. Creste di galli – ova pasta je, po legendi, nastala u slavu petlova koji su sprečili ubice da izvrše atentat na porodicu Mediči. Uz rodnu Firencu, popularna je i u susednom regionu Marke.

8. Fiori – nekoga će podsetiti na otvore u košnici, ali ime je ipak cvetno. Popularna je širom Italije, ali se danas najkvalitetnija proizvodi u Bazilikati.

9. Gemelli – sličnost sa horoskopskim znakom Blizanci je kumovala imenu ovoj pasti poreklom iz Apulije. Na prvi pogled izgleda kao da su upletene dve trake testa, ali ipak se radi o jednoj, uvrnutoj oko sebe.

10. Girandole – u regiji Veneto, kada poželite da jedete fusile, naručite girandole. Slične su, ali se prave malo drugačije, sa nešto gušćim uvrtanjem testenine.

11. Linguine – dugačka, tanka pasta čije ime mali jezici nije nastala kao asocijacija na ljudski, već na zmijski jezik. Zemlja porekla joj je obala Ligurije, te se najčešće priprema sa plodovima mora.

12. Lumache – najlakše bi se mogla opisati kao dete od oca makarone i majke školjkice. I opet logično ime – puž. U Pijemontu gde je i nastala služi se isključivo sa raguima koji u potpunosti ispune unutrašnjost.

13. Orzo – zrno orza, odnosno ječma je dala naziv ovoj pasti koja je odlična za salate jer je rastresita i možete je koristiti umesto pirinča. Zato i ne čudi da je negde zovu i risi ili risoni pasta.

14. Radiatori – verovatno najkomplikovanija pasta za izradu, a poreklo joj vodi do Napulja i regije Kampanije. Ima široku primenu u jelima, pa se koristi u pravljenju rolatina, jelu sličnom lazanji.

15. Rotelle – omiljena dečja pasta u Italiji je izum severa Italije, posebno Emilije Romanje. Ukoliko i vi volite točkiće u vašem jelu, najkvalitetniji se proizvode, osim u Parmi, u Lećeu u regiji Apulija i u Rimu.

16. Rotini – još jedan rođak fusila, a ime na italijanskom znači mali zavijutak. Iako su nastali na jugu, najpopularnije jelo je Rotini Fiorentina, a servira se uz passata sos sa crvenom paprikom, pavlakom i mocarelom.

17. Strozzapreti – malo šokantno ime – “davitelj popova”- ova pasta je dobila jer podseća na kragne kakvu su nosili sveštenici. Kada se zna da su Emilija Romanja, Toskana, Marke i Umbrija bile u jednom trenutku antiklerikalni regioni, jasno je zašto su tako “krštene”.

18. Ziti – duge, šuplje cijevi, u Italiji su znatno duže nego u drugim zemljama koje su ih preuzele. Ime ne potiče od oblika nego od reči zitelle, ili neudata žena. Da sve bude još čudnije, ova pasta se obično služi na svadbama.