Igor Conić: “Lobi je vizit karta hotela, baš kao što je to toalet u restoranu
05.08.2023 Hoteli

Igor Conić: Lobi je vizit karta hotela, baš kao što je to toalet u restoranu

Igor Conić, osnivač i urednik portala www.gradnja.rs. otkriva zašto voli dizajnerske boutique hotele, koji su svetski trendovi u gradnji hotela i objašnjava zašto je neophodno ulaganje u kvalitetnu arhitekturu

Svetski trendovi u gradnji hotela

Bogata urednička iskustva u štampanim izdanjima, Igor Conić, građevinski inženjer, preneo je na digitalne medije osnivanjem portala www.gradnja.rs – najposećenijeg sajta o arhitekturi i građevinarstvu u Srbiji i regionu.

Za početak, šta jedan građevinac prvo vidi kada ugleda bilo koji hotel? Sigurno ga obiđeš, pogledaš materijale, kažeš sam sebi ovo ni 10 zemljotresa neće srušiti…

Kao građevinac koji je duboko zagazio u arhitektonsku scenu, prvo što vidim kada ugledam hotel jeste njegova fasada i uklopljenost u ambijent. Razmišljam o tome koliko je hotel svojom pojavom nametljiv i da li jasno prenosi poruku turisti da je to objekat koji će zadovoljiti njegove potrebe i očekivanja spram uloženog novca.

Potom dolazi na red njegova programska usklađenost i funkcionalnost prostora. Ako nemam gde da ostavim kofere dok u ruci držim pasoš, a recepcioner vam se ne ponudi da vam u svemu tome olakša brzom uslugom, brzo pada celokupan utisak o hotelu. Osmeh i piće dobrodošlice su jednako važni kao i pročelje zgrade ili nivo enterijerske opremljenosti.

Da li vi, profesionalci, uopšte koristite pridev lep za građevinu, pa samim tim, u ovom slučaju, za hotel?

Lep hotel je onaj hotel koji igra na sigurno. A dobar hotel je onaj u koji se vraćaš. To je hotel koji će ponuditi neko novo iskustvo. Mislim da je upravo doživljaj mesta kroz lepotu arhitekture, enterijera, hrane i mirisa najvažniji u jednom putovanju. Ako vam nije važno gde ćete prespavati ili šta ćete na putovanju jesti, bolje ostanite kod kuće. Lepše je u svom krevetu, a i porcije si sigurno veće…

Igor Conić: “Lobi je vizit karta hotela, baš kao što je to toalet u restoranu

Koje tipove hotela preferiraš, ili kod tebe ne postoji takva vrsta podela.

Do sada sam preferirao manje, dizajnerske hotele koji nude auteničan boravak i neka nova iskustva. To je hotel u kojem ćete se osećati posebno. Hotel s kojim ćete ubuduće povezati celu destinaciju. To je hotel u kojem ćete verovatno upoznati i vlasnika, a sledeći put kada dođete prepoznaće vas na recepciji. Ovakvi boutique hoteli ne mogu da se svojim jedinstvenim dojmom i šarmom porede sa generičkim hotelskim lancima širom sveta.

Međutim, od kako mi se porodica proširila, stvari su se promenile. Sada biram hotele u kojima je sve prilagođeno deci, a pritom imaju nešto i da ponude roditeljima. Recimo, room service sa dobrim vinom i delikatesima, posluženo na terasi s lepim pogledom na pučinu dok anđeli spavaju.

E, sad si ušao u hotel. Lobi je za hotel, nešto poput očiju što vidimo kod žena. Ili već neki drugi atributi koje muškarci prvo primete.

Lobi je vizit karta hotela, baš kao što je to toalet u restoranu. Ono što mi odmah upada u oči jeste dizajn enterijera i vizuelno označavanje. Volim lobije koji su prozračni, provetreni, funkcionalni i u kojima je sve jasno označeno. Više volim lobi u kojem odmah znam gde je lift, nego onaj koji će me fascinirati nekom skupom foteljom.

U minimalizmu su najviše napredovali Skandinavci. Pogotovo Islanđani, koje sam imao prilike da obiđem pre pandemije. Tamo je uobičajeno da se u ruralnim delovima Islanda pri ulasku u skoro svaki ho(s)tel izuješ. Tako će te u “lobiju” dočekati soške sa cipelama dok će ti “konsijerž” objasniti gde treba da ubaciš svoju krevetninu pre check-outa.

Naravno, najvažnije u svakom hotelu su ljudi koji će vas dočekati za recepcijom u lobiju. Njihova predusretljivost i šarm može nedostatke hotela staviti u drugi plan. Ali i obrnuto.

Međutim, nedostatak radne snage značajno pogađa hotelski segment pa mi se neretko u Evropi dešava da me u lobiju umesto čoveka dočeka kompjuter. Samostalan check-in tako postaje deo normalnosti čak i hotelima sa četiri zvezdice. Razvojem veštačke inteligencije i robotike ovo će se dodatno razviti, o čemu svedoče primeri u Japanu, gde vas u hotelima odavno dočekuju roboti i mašine.

U svakom slučaju, lobi je pečat hotela. Ukoliko ste vlasnik hotela, a nemate para za dizajnera enterijera angažujete ga barem da vam sredi ovaj hotelski pretprostor. Nema bolje reklame neko kada gost sam podeli fotografiju hotela na društvenim mrežama.

Kojim redom obilaziš hotel? Pretpostavljam, sledeća na redu je soba, ali interesuje me kojim redom ga obilaziš?

Pri arhitektonskom projektovanju hotela važno je krenuti od funkcije, a ne od njegovog izgleda. To je neretka greška zbog kojeg posle trpi gost, a potom i samo poslovanje. Pravilan programski raspored funkcija hotela, povezane vertikalne i horizontalne komunikacije i enterijerska razrađenost funkcije sobe je ono što će intuitivno primetiti svako. Čak iako nije iz struke. Ako ne znate da li iz sobe treba da krenete levo ili desno do restorana, nešto sa hotelom ne valja. Prvo u hotelu volim da vidim svoju sobu i da odmah saznam da li je ona u skladu s mojim očekivanjima. Bacam oko na kupatilo, terasu, opremu sobe… Ovo će biti moj dom narednih par dana. Ukoliko se sutradan u sobi ne osećam kao da sam tu “sto godina” nešto nije u redu sa njom. Potom volim da obiđem zajedničke sadržaje u hotelu, odnosno mesta na kojima mogu da provedem vreme. Veoma mi važno da li je restoran provetren i prostran, kakav je ambijent u aperitiv baru, kako izgleda spa centar, bazen… Usklađenost kvaliteta prostora i usluge je ono što čini nivo hotela.

Igor Conić: “Lobi je vizit karta hotela, baš kao što je to toalet u restoranu

Koje su ti zamerke hotelima?

Ne volim hotele koji goste vide kao potencijalne lopove. Neretko sam spavao u hotelima u kojima su, na primer, vešalice zakačene za prečku da ih slučajno neko ne bi odneo sa sobom… Ima li šta gore nego kada vas u sobi sačeka lista inventara? To otprilike znači: prebrojaćemo sve elemente sobe kada odeš i skinućemo ti sa kreditne kartice ako nešto fali.

Koji su trendovi u gradnji hotela i koliki je značaj ulaganja u kvalitetnu arhitekturu i gradnju?

Hoteli bi trebalo da budu reprezentativni objekti koji pomeraju granice u arhitekturi. To su javni objekti koji svojom pojavom treba da pozivaju korisnike u svoju unutrašnjost. Dakle, ulaganje u kvalitetnu arhitekturu ne znači troškak već veći profit. U razvijenom delu sveta smatra se da cena projekta iznosi oko 10 posto investicione vrednosti jednog hotela. Na našim prostorima ta cena je značajno niža, ali to ne znači da se u Srbiji grade loši hoteli. Jedina razlika je u tome što se jasno vidi razlika kada su arhitektama bile prepuštene ruke, a kada je investitor imao svoje viđenje o tome kako jedan objekat treba da izgleda.

Ono što je meni interesantno kao građevincu jeste što je reuse objekata uzeo velikog maha u hospitality segmentu. Naime, trend je da se ne grade novi objekti za hotele, izuzev za one sa 4 i 5 zvezdica, već da se stari rekonstruišu i daje im se novi život. Em izgrađeni fond ponovo dobija funkciju, em se izbegavanjem njihovog rušenja štedi na emisiji ugljen-dioksida. Ako se uputite u Skandinaviju veoma je velika verovatnoća da ćete spavati u preuređnoj crkvi, bolnici ili zatvoru, što svakako ima svog šarma. To je putovanje koje ćete sigurno pamtiti. A, to je i poenta putovanja.

Izgradnja bilo kojeg građevinskog objekta zahteva ogromna ulaganja, ali još veća ulaganja su u njegovo održavanje.

Naravno, novi hoteli niču na sve strane. Međutim, investitori sada više razmišljaju o tome koliko košta njihovo održavanje nego izgradnja. Zbog toga je primena BIM standarda u projektovanju postala standard čak u Srbiji jer ova tehnologija omogućava da ne samo da napravite 4D projekat u kojem je četvrta dimenzija vreme, već i da napravite digitalnog blizanca vašeg hotela. Vlasniku hotela ovo omogućava da stavi hotel u upotrebu pre nego što se izgradi ali i da na primer u realnom vremenu sagleda koliko će koštati njegova adaptacija za pet, deset ili 15 godina.

Gradnja hotela: Uloga veštačke inteligencije u hotelskoj industriji

Zgrade su odgovorne za oko 40% potrošnje energije u EU i 36% za emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Samo 1% zgrada podvrgava se energetski efikasnoj obnovi svake godine. Puno se priča i piše o ekološkoj održivosti, zelenoj agendi, zaštiti životne sredine, a opet bojim se da se malo toga konkretno radi, te sam upitao mog sagovornika za mišljenje.

“Vlasnici hotela u svetu su odavno shvatili koliko im se primena energetski efikasnih rešenja tokom eksploatacije jednog objekta isplati. Okretanje alternativnim izvorima energije, iskorišćavanje kišnice, ponovna upotreba iskorišćene vode, absorpciono hlađenje ili rekuperacija toplote su samo neke od tehnologija koje bi trebalo da budu viđene u jednom hotelu za 21. vek. A, ko će upravljati svim tim tehnologijama? Naravno, veštačka inteligencija”.

AUTOR: SVETISLAV STOJANOVIĆ

FOTO: GRADNJA.RS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije