Jelisaveta Stanojević: ,,Sommelier mora ostati umeren i uvek staviti gosta na prvo mesto“

Jelisaveta Stanojević, trećeplasirana na takmičenju za najboljeg sommeliera Srbije, otkriva kako se profesorica jezika i književnosti, našla i snašla u svetu vina.

Jelisaveta Stanojević, profesor jezika i književnosti, ali i vina

U novembru pretprošle godine u okviru Nedelje italijanske kuhinje u Palati Italije održana je degustacija italijanskih vina koju su organizovali Slow Wine Italija i Udruženje somelijera Srbije. Pored uživanja u otkrivanju novih ukusa vina sa Apenina, za oko mi je zapala devojka koja je na, više nego tečnom, italijanskom jeziku vrlo stručno komentarisala isprobana vina. I nisam bio jedini koji je bio oduševljen njenim znanjem, već su je pohvalili i Fabio Giavedoni i Federica Randazzo iz Slow Wine-a koji su bili iznenađeni njenim poznavanjem italijanskih vina.
Godinu dana kasnije, mesto radnje: takmičenje za najboljeg sommeliera Srbije, Jelisaveta Stanojević osvaja treće mesto i prilikom upoznavanja shvatam da se radi o devojci koja je briljirala na degustaciji italijanskih vina. Dakle, još jednom se pokazalo da kvalitet i znanje ne mogu da ostanu nezapaženi.
Sa Jelisavetom dogovaram intervju na promociji poštanske marke izdate u čast 20 godina rada Udruženja somelijera Srbije, a razgovor smo vodili nakon što su prošli praznici. Trezveno, ali uz čašu vina.

* Dolaziš iz potpunog drugog poslovnog okruženja, pa mi reci šta je tvoj osnovni posao i, naravno, u kom trenutku je vino postalo tvoja ljubav? Živela si dugo u Italiji i to je sigurno umnogome uticalo na tvoju ljubav prema vinu.
Probaću da pojednostavim. Na diplomi mi piše profesor jezika i književnosti. Trenutni posao koji plaća račune vezan je za prodaju u IT sektoru. Neko osmisli i napravi softver, tim i ja ga prodajemo. Što se Italije tiče, prva vinska regija koju sam posetila bila je Franciacorta (oko jezera Iseo u Lombardiji) i još uvek se sećam nespretnosti kada su mi poslužili 7 penušavih vina, nakon kojih su usledili njihovo craft pivo i grappa. Tačno je da sam tamo prepoznala ljubav prema vinima i bila sam već tad na korak da upišem italijansku somelijersku školu. Mislim da je trenutak kada sam spoznala da nešto postoji bio kada sam sa prijateljima na blind-u uspela da prepoznam razliku između Chianti-ja, Valpolicella-e i Barbere. Tek kasnije ću shvatiti da je velika razlika, ali da je sve stvar vežbe.

Jelisaveta Stanojević: “Ne bih isključila rad u restoranu, posebno ako je taj restoran moj ili meni drage osobe”

* Dopala mi se tvoja rečenica da sommelierstvo nije samo vino i „njuškanje“. Pa, reci mi, šta je sommelierstvo i šta odlikuje kvalitetnog sommeliera?
Na stranu senzorne analize za koju zaista verujem da je stvar prakse, sommelierstvo je danas mnogo toga. Počevši od znanja koje je jedna velika rupa bez dna i zahteva ne samo poznavanje vina, već i svih destilata, koktela, uparivanja hrane i vina, mineralne vode, geografije, istorije, hemije, sociologije, biznisa, sve do veštine prezentacije i razumevanja psihologije kupaca. Kada sve to savladate, što je izuzetan poduhvat budući da se industrija menja svaki dan, teško je ostati skroman i sa obe noge na zemlji.
Upravo je to ono što karakteriše kvalitetnog sommeliera: uspeti ostati umeren i uvek staviti gosta ili kupca na prvo mesto, uprkos svom znanju i veštinama.
* Da li planiraš da vino u budućnosti potpuno postane tvoj poziv? I možeš li sebe da zamisliš na poziciji restoranskog sommeliera?
Zahvalna sam što mi moj trenutni posao daje mogućnost da se vinu postepeno prepuštam. Ove godine planiram da položim nekoliko internacionalnih ispita i onda ću videti kuda dalje. Što se tiče restorana – ne bih ništa isključila, posebno ako je taj restoran moj ili meni drage osobe.

Vuk Vuletić, Jelisaveta Stanojević i Dragiša Damljanović

Jelisaveta Stanojević: „Konkurencija tera vinare da budu bolji“

* Za kraj bih te zamolio da prokomentarišeš kako iz tvog ugla izgleda srpska vinska industrija i da li bi mogla da izdvojiš neke etikete.
Scena nam nesumnjivo raste, što se vidi po broju vinarija, kvalitetu vina, broju manifestacija, želji ljudi da se edukuju po pitanju vina. Međutim, sa takvim rastom, javljaju se i izazovi, poput želje da se slepo prate trendovi, cene boca koje nisu uvek opravdane, pa sve do organizovanja po nekoliko salona u istoj nedelji u toku sezone. To je sve normalno, jer svako želi da iskoristi talas interesovanja. Konkurencija je dobra što nesumnjivo “tera” sve, od vinara, preko distributera, vinoteka, organizatora sajmova, da budu bolji, kako bi opstali. U celoj situaciji, krajnji kupac ima priliku da konzumira sve bolja vina, što je sjajno. Na svima nama je da se potrudimo da publiku što više edukujemo i samim tim utičemo i na podizanje kulture uživanja vina. Vrlo mi je nezahvalno da izdvojim samo nekoliko etiketa, ali ovima se rado vraćam: Onyx beli vinarije Cilić, P.blanc vinarije Zvonko Bogdan, Margus Margi vinarije Budimir, Experiment vinarije Čokot, Trijumf noir vinarije Aleksandrović. Takođe, obradujem se svemu što rade Oskar Maurer i Erne Sagmajster, posebno kadarkama i furmintu. Takođe, ukoliko neko zna gde bih mogla naći Sagmajsterov Breton, bila bih zahvalna.

Jelisaveta Stanojević: Moj ukus

* Tri omiljene vinske destinacije?
Franciacorta, Toskana, Alzas
* Tri omiljene vinske destinacije iz Novog sveta?
Čile, južna Argentina, Oregon (USA)
* Omiljena vinska destinacija u Srbiji
Fruška gora
* Omiljeno vino/sorta grožđa u Srbiji?
Od belih sorti: sremska zelenika, sila i furmint, crne: kadarka i prokupac
* Tri omiljene kuhinje?
Srpska i mediteranska (sve zemlje Mediterana) što je više od 3.
* Tri omiljena uparivanja jela i vina?
Najjednostavnije rečeno: masno i kiselo, kiselo i kiselo, slano i slatko. U praksi – čvarci i penušavac, podvarak i odležali rajnski rizling, l’etivaz sir i kasna berba tamjanike.